Koliko i kako se Vranje do sada ZADUŽIVALO: Od NAPREDNJAKA još 100 miliona



Grad Vranje zadužiće se 100 miliona dinara, odlučila je Skupština Grada na sednici u ponedeljak 18. aprila.

Bojan Kostić, gradski većnik za budžet i finansije, obrazložio je novo zaduživanje Grada pred odbornicima jednopartijskog parlamenta.



Grad se zadužuje zbog investiranja u kapitalne rashode, za završetak vrtića u Raškoj, izgradnju vodovodne mreže u Neradovcu i Moštanici i za sanaciju rezervoara „Jevrem bunar“ u Vranju, naveo je većnik Kostić.

Usvojena odluka o zaduživanju Grada Vranja, kako je to obrazložio većnik Kostić, «predviđa da se od 100 miliona dinara iznos u visini od 47,7 miliona odnosi na nepovučena sredstva iz ranije ugovorenog kredita, a novo zaduživanje iznosi 52,3 miliona dinara“.



Podsećamo, Grad Vranje se jula 2021. godine zadužio za dodatnih 1,8 miliona evra kako bi servisirao otplatu kredita.

Sa novim zaduženjem dugovanja Grada već prelaze iznos od devet miliona evra.

Zoran Antić, gradonačelnik Vranja od 2012. do 2016. godine, i u vremenu najžešćih njegovih kritika na račun nove gradske vlasti na čelu sa SNS, u izjavama za medije i nastupima na sednicama Skupštine Grada, pokazivao je razumevanje za zaduživanje Grada.

Grad mora da se zadužuje da bi realizovao program ne samo kapitalnih investicija, već i projekte na planu komunalne infrastrukture, drugačije se ne može, govorio je Antić.

Zoran Antić je bio gradonačelnik Vranja od 2012. do 2016. godine, a vranjski naprednjaci su krajem 2013. morali da izađu iz gradske vlasti po imperativu svoje centrale, pa su socijalisti i Demokratska stranka u koaliciji bili izloženi milosti i nemilosti republičke vlasti koju su predvodili naprednjaci.

Republička vlast u Beogradu je uvek direktno uticala na priliv transfernih sredstava iz Republike lokalnim samoupravama po osnovi poreza na zarade, pa gradska vlast u Vranju od 2014. do 2016. godine oličena u koalicionom savezu SPS i DS nije bila miljenik tadašnje Vlade Srbije čiji je premijer od 2014. bio Aleksandar Vučić.

Paralelno s razlikama u stranačkom sastavu Vlade Srbije i lokalne vlasti u Vranju, Grad je imao i teškoće na planu punjenja budžeta po osnovi sopstvenih izvornih prihoda, poreza na imovinu, komunalnih taksi i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, pa je zaduživanje lokalne samouprave predstavljalo neminovnost u cilju servisiranja potreba budžetskih korisnika i za potrebe realizacije komunalnog programa.

Miroljub Stojčić, predsednik opštine i gradonačelnik Vranja od 2000. do 2012. godine, nije zapamćen kao „ljubitelj“ kredita i zaduživanja lokalne samouprave.

Krediti su loš dug, tu su kamate, pa je sve to veliko opterećenje za gradski budžet, zato zaduživanje sledi samo kad se mora, ali za realizaciju programa komunalne infrastrukture nije bilo zaduživanja, kaže Stojčić.

Bivši gradonačelnik Vranja navodi „da se Grad Vranje u njegovo vreme najviše zadužio za završetak izgradnje brane Prvonek“.

Tada smo se zadužili tri miliona maraka, a pre toga nam je izvođač radova napravio specifikaciju šta još treba da se uradi do kraja izgradnje i šta urađeno nije plaćeno. Za izgradnju deponije „Meteris“ nije bilo potrebe da se zadužujemo, to smo finansirali iz gradskog budžeta, ističe Miroljub Stojčić.

Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.



    1. Jeka 25/04/2022
    2. Žuta banka 25/04/2022
    3. Misko Plavi 25/04/2022
    4. ATLIJA MILORAD 25/04/2022
    5. Profesor 25/04/2022
    6. Arhitekta Boban. 25/04/2022
    7. Paparazzo 25/04/2022
    8. Zox 25/04/2022
    9. Iber 26/04/2022
    10. Źuta banka 26/04/2022
    11. Paparazzo 26/04/2022
    12. Kipko 27/04/2022

    Ostavi komentar