Održavanje uredne dečje sobe često deluje kao nemoguća misija. Čim roditelji završe s pospremanjem, na podu se ponovo pojave lego kocke, plišani medvedi i raznobojne bojice. Ali, red u sobi ne mora biti svakodnevna borba – uz malo kreativnosti, strpljenja i pametnu organizaciju, dete se može motivisati da samo preuzme deo odgovornosti.
Učenje deteta da održava svoj prostor nije samo stvar urednosti; to je važan deo razvoja samostalnosti i osećaja kontrole nad sopstvenim okruženjem. Kada dete shvati da red ne znači kraj igre, već da upravo omogućava da igra bude prijatnija i zabavnija, sve postaje mnogo lakše.
1. Počni od zajedničkog posla
Najbolji način da dete nauči kako da održava red jeste da to najpre radi zajedno s tobom. Umesto da mu samo kažeš: „Pospremi sobu“, sedni s njim i pokaži kako se to radi – gde igračke treba da stoje, kako se slaže odeća ili gde idu knjige. Deca uče kroz primer, pa će mnogo pre usvojiti naviku ako vide da i ti učestvuješ.
Zajedno birajte kako će prostor biti uređen. Ako dete učestvuje u odlučivanju – na primer, da samo izabere boju kutija ili nalepnice na fiokama – osećaće da soba zaista pripada njemu. Time se povećava i želja da prostor ostane lep i uredan.
2. Napravi jednostavan sistem odlaganja
Za dete, složene šeme odlaganja ne funkcionišu. Ako mora da razmišlja gde šta ide, vrlo brzo će izgubiti volju. Zato prostor treba organizovati jasno i jednostavno.
Tu su plastične kutije idealno rešenje. Lako se otvaraju, lagane su, a mogu biti i providne, što pomaže da dete odmah vidi šta je unutra. Možeš da ih obeležiš nalepnicama sa slikama: autići, kocke ili bojice. Tako dete zna tačno gde šta ide.
Uz plastične kutije, korisne su i platnene korpe za plišane igračke, viseće mreže za lutke, kao i male police niskog nivoa, kako bi dete moglo samo da dohvati i vrati stvari. Sve što mu je dostupno bez pomoći odraslih podstiče osećaj samostalnosti.
3. Uvedi rutinu – red kao deo svakodnevnog života
Red ne nastaje slučajno. Potrebno je da postane deo svakodnevne rutine. Neka pospremanje traje kratko, ali da se redovno ponavlja – na primer, svako veče pre spavanja.
Možeš da uvedeš „mini-ritual“ – deset minuta muzike za pospremanje. Pusti omiljenu pesmu i dogovorite se da soba bude sređena dok muzika traje. Na taj način čišćenje postaje zabavna aktivnost, a ne kazna.
4. Pretvori pospremanje u igru
Deca najbolje reaguju na igru. Ako pospremanje predstaviš kao zabavan izazov, uspeh je gotovo zagarantovan. Možete napraviti „takmičenje“ – ko će pre pronaći sve crvene igračke, ili koliko stvari može da se spakuje u kutiju pre nego što istekne vreme na tajmeru.
Plastične kutije mogu postati i deo igre – svaka može predstavljati „garažu“, „kuću“ ili „tajno skladište“. Kada pospremanje postane deo maštovitog sveta, dete će ga doživljavati kao nastavak igre, a ne obavezu.
5. Pokaži detetu da red donosi prednost
Deca često ne razumeju zašto uopšte treba održavati red. Umesto da im samo objašnjavaš da „tako mora“, pokaži im konkretne koristi. Na primer: „Kad znaš gde su ti sve kocke, možeš odmah da napraviš dvorac, bez traženja delova.“
Pokaži mu koliko je lakše pronaći omiljenu igračku kada svaka ima svoje mesto. Tako dete vidi vezu između truda i rezultata – i počinje da doživljava red kao nešto što mu olakšava život, a ne kao nametnutu obavezu.
6. Ograniči količinu stvari
Često nije problem u tome što dete ne zna da održi red, već u tome što ima previše stvari. Kada je soba pretrpana, teško je očekivati urednost. Povremeno zajedno prođite kroz kutije i police i odvojite ono što dete više ne koristi.
Napravite zajedničku odluku: neke igračke možete pokloniti, a druge ostaviti „za kasnije“. Time dete uči i vrednost odricanja, ali i osećaj zadovoljstva kada nešto lepo pokloni drugome. Uz to, prostor postaje pregledniji, a red lakše održiv.
7. Pohvali trud, ne samo rezultat
Motivacija kod dece ne dolazi iz osećaja obaveze, već iz osećaja ponosa. Kada dete samo pospremi sobu, pohvali ga – ne moraš da ističeš savršen rezultat, dovoljno je da primetiš trud.
Rečenice poput „Baš mi se sviđa kako si složio svoje knjige“ ili „Vidim da si se potrudio da kocke budu na mestu“ mnogo znače. Pohvala jača samopouzdanje i stvara naviku, jer dete želi da taj osećaj ponosa ponovo doživi.
8. Prilagođavaj sistem kako dete raste
Kako dete raste, menjaju se i njegove potrebe. Soba koja je bila funkcionalna za trogodišnjaka možda više ne odgovara osmogodišnjaku. Važno je povremeno osvežiti sistem organizacije – dodati nove police, veće kutije ili posebne fioke za školski pribor.
Plastične kutije su odlične i za ovu fazu jer se lako premeštaju i mogu menjati namenu – od kutije za igračke do kutije za likovno. Tako dete uči da red nije statičan, već da se razvija zajedno s njim.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.