Jelena Stojković: Zbogom prijatelju…

Zbogom prijatelju….

Ne bih da vam prepričavam naše razgovore, ne zato što ih ne biste razumeli, već zato što ih ni ja nisam razumela, samo sam ih osećala.

Ne bih da vam priznam koliko smo baklavi pojeli u bašti Haremluka, i koga smo sve ogovarali, uglavnom bi vam bili nezanimljivii. Samo bih da vam kažem da smo poslednju zajedničku baklavu pojeli na bolničkom krevetu pre samo nekoliko dana. Dok je on palio cigaru razmišljala sam kako je nemoguće da čovek koji sa kiseonikom puši može da umre, prosto je nemoguće.

Zbog sebičnosti nikada vam neću otkriti pravu prirodu našeg odnosa (Vesna Miletić se sada smeši), samo ću vam reći da sam uvek govorila “Hoću da me neko voli kao Saša njegovu Suzu”.

Juče dok smo “odrađivali” tu komemoraciju, ja sam se setila tog prokletog pozorišta i skoro pa osetila njegov medveđi zagrljaj kada smo na tom istom mestu ispraćali našu Slađu koja ga je dočekala, sigurna sam, tamo negde gore i jedva čeka da ga upozna sa Pekićem.

Setila sam se još mnogo čega.

Setila sam se da sam ga pozvala par dana pre svadbe i razgovor je tekao ovako:

• Sale
• Molim srećo
• Hoćeš da mi budeš deveruša
• Hoću
• Ćao

….. Deset minuta kasnije zvoni mi telefon, sa druge strane žice histerija: “Nećuuuu da nosim roze!!!!Žena mi Suzana kaže da deveruše nose roze”

Evo i sada, uprkos tome što ovo nisu baš dani sreće za mene, ja se smešim kad se setim tog razgovora. Bio je deveruša, nosio je roze lentu i bacao latice cveća.

Bio je tu za mene uvek, jebem li ga kako je znao, ali je znao kad mi treba.

Stalno sam se šalila kako su Stojkovići, sa kojima nisam ni u kakvom krvnom srodstvu, moji rezervni roditelji za teritoriju Vranja, valjda sam se zato juče osećala kao da sam opet i ili još jednom sahranila oca.

E, sada za sve vas koji ste zamišljali da se Saša i ja svakog jutra čujemo i konsultujemo koga ćemo danas da maltretiramo, moraću da vas raočaram – vodili smo mnogo pametnije razgovore.

A to što ste vi krali neke novce, mobingovali ljude da mitinguju kako bi vam sačuvali dupeta u stolicama, ili maltretirali porodice koje nisu mislile kao vi ili pravili druga sranja za nas je bio samo posao i razmenjivali smo mišljenja samo da ne bi nekoga nepravedno povredili, ali ima tih zlih ljudi koji to nikada neće razumeti i ne krivim ih samo mi h je žao.

Ja sam izgubila prijatelja i to boli, ne svakako kao Suzanu, Anđu i Mihajla, ali svi koji ste ga bar jednom sreli sigurna sam da ćete ga se sećati po dobrom, vi ostali izabrali ste da živite u neznanju.

I na kraju, uvek smo se šalili kako nema medija gde nisam stavila potpis osim Vranjskih i ko bi rekao , da će se to desiti ovim povodom…..

Počivaj u miru dragi moj Sale, iako mir nikada nije bio svojstven tvom duhu.

Jelena Stojković