Vranje spada u gradove u Srbiji sa veoma zagađenim vazduhom, a sagovornici portala InfoVranjske ukazivali su da su među uzrocima za takvo stanje i individualna ložišta, a direktor Javno preduzeća za grejanje „NOVI DOM“ Vranje Goran Petrović istakao je da ima više faktora koji utiču na niži procenat novih priključenja na sistem daljinskog grejanja u gradu.
Prema više izveštaja u koje su InfoVranjske.rs imale uvid situacija sa kvalitetom vazduha pogoršava se tokom zimskih meseci kada dolazi do značajnog prekoračenja dozvoljenih granica koncentracije suspendovanih PM čestica.
Prema građanskom monitoringu kvaliteta vazduha u 2025. godini, Vranje je bilo na šestom mestu u Srbiji prema merenjima prisustva suspendovanih čestica prečnika 2,5 mikrometara (PM2,5), a na petom mestu prema merenjima suspendovanih čestica prečnika 10 mikrometara (PM10) Vranje je na visokom petom mestu.
Raniji sagovornici InfoVranjskih upozoravali su da je većina građana u Vranju na individualnom grejanju, kao i da su individualna ložišta i nepostojanje gasifikacije, uz geografski položaj Vranja razlog zagađenja.
Vranje ispod 9%
Kada se pogleda Godišnji izveštaj Toplana Srbije za 2024. godinu, procenat priključenja domaćinstava na sistem toplane, Vranje ima nešto niži procenat od devet odsto, dok gradovi slične veličine (do 75.000 stanovnika) imaju viši procenat, poput Valjeva (21%), Sombora (23%), Zaječara (14%), Loznice (29,27%) i Jagodine (34%).
Petrović je u odgovoru na pitanja za InfoVranjske.rs istakao da postoji više faktora koji se odnose na razloge za niži procenat novih priključaka u Vranju.
„Najpre, maksimalna iskorišćenost postojećih proizvodnih i distributivnih kapaciteta kao i nedostatak finansijskih sredstava za izgradnju novih. Zatim, nepostojanje zemnog gasovoda, čijom izgradnjom bi se proizvodni kapaciteti znatno povećali, a što bi uticalo na broj novih korisnika“, rekao je Petrović.
On je naveo da je u 2025. godini bilo 75 novih priključenja domaćinstava.
Kako je naveo od 75 domaćinstava, 65 priključaka odnosi na priključenje stanova za snage bezbednosti, a 10 na pojedinačne stanove u stambenim zgradama, koje su već priključene na sistem grejanja.
Na pitanje kada bi Vranje moglo da dostigne ostale gradove sa do 75.000 stanovnika po procentu priključka koji je oko 20 odsto, Petrović je rekao da se ne može realno proceniti kada bi se petina stanovništva priključila na sistem daljinskog grejanja.
„Isto je uslovljeno ispunjenjem više uslova, počev od obezbeđivanja sredstava za proširenje proizvodnih kapaciteta i izgradnje toplovodne mreže, odnosno izgradnjom zemnog gasovoda i sa njim povezanom infrastrukturom“, rekao je Petrović.
On je ukazao da preduzeće nekoliko godina unazad radi na poboljšanju kvaliteta vazduha.
Kako je Petrović istakao veliki broj javnih ustanova, pre svega škola i javnih institucija je sa individualnih kotlarnica na čvrsta goriva prešao na sistem preduzeća „NOVI DOM“, tako da je od velikog broja kotlarnica na čvrsta goriva najpre proizvodnja svedena na šest kotlarnica preduzeća.
„U prethodne dve godine mnogo se uradilo na polju ekologije, a posebno zaštiti vazduha, jer je gotovo u potpunosti iz upotrebe izbačeno ulje za loženje – mazut, a u proizvodnji se koriste drvena sečka i gas.
Kako je napomenuo, u izgradnji kotlarnica i toplovoda primenjuju se novi ekološki standardi kako kada je reč o kvalitetu materijala, tako i kada je reč o zaštitnim filterima kojima se smanjuje emisija zagađujućih čestica u vazduhu.
Petrović smatra da bi u budućnosti podsticajno uticalo ulaganje u izgradnju infrastrukture za proširenje distributivnog sistema, kao i smanjenje naknada za priključenje na sistem grejanja.
„Izgradnje infrastrukture je skup projekat, za koji treba da se izdvoje velika novčana sredstva i to preduzeće ne može samostalno da realizuje“, ukazao je Petrović.
On je dodao da je za takav projekat potrebno učešće i lokalnih i državnih organa.
Odgovornost vlasti
Novinarka Dejana Cvetković ukazala je da su lokalni mediji godinama skretali pažnju na problem zagađenja, ali da do skoro nije bilo zvaničnih merenja i da se vazduh ranije označavao kao „dobar“.
Ona je dodala da lokalna vlast mora ozbiljnije da se pozabavi ovim, ne može da prebacuje problem ni na građane, ni na vremenske uslove, jer je vlast ta koja ima mehanizme, instrumente i budžetska sredstva da donosi i sprovodi mere koje direktno utiču na kvalitet vazduha u Vranju.
Ulaganja
Podsetimo, većnik za finansije Grada Vranja Bojan Kostić rekao je za InfoVranjske.rs da je Grad uzeo kredit od 660 miliona dinara kako bi finansirao modernizaciju sistema daljinskog grejanja i smanjio emisije štetnih materija, a da će prema tehničkim podacima toplana JP „NOVI DOM“ smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 5.720 tona godišnje.
Kostić je tada rekao da će u narednom periodu fokus Grada biti na pružanju pune podrške državnom projektu izgradnje gasnog interkonektora sa Severnom Makedonijom koji predviđa i izgradnju gasovoda za Grad Vranje, čime se obezbeđuje sigurnije snabdevanje energijom i bolji uslovi za ravoj privrede i čistiji vazduh.
Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je u intervjuu za InfoVranjske.rs da će Grad nastaviti i u 2026. godini da subvencioniše zamenu kotlova na čvrsta goriva i prelazak na ekološki prihvatljive energente.
Podsećamo, to su mere koje Grad Vranje sprovodi od 2022. godine.
Ovaj sadržaj je izrađen u okviru projekta „Prvi koraci za dobar plan” koji sprovode Tim 42, Aktivisti iz komšiluka i Tim za razvoj i integracije.
Naša organizacija je dobila podršku Vlade Švajcarske kroz projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.