InfoVranjske.rs – Istražujemo – Kako tužilaštvo funkcioniše kada je u pitanju vršnjačko nasilje

U ovom tekstu možete pročitati  kako sistem transformiše kada su u pitanju maloletnici, jer je tužilac jedini ovlašćeni organ za pokretanje postupka, što je suštinska razlika u odnosu na slučajeve odraslih lica.

Trajković je govorila o odnosu Tužilaštva i socijalnih službi, ali i drugih državnih organa.

Ona je apelovala da se poštuju zakonski normativni akti i da se nadležnim organima prijavljuje vršnjačko i digitalno nasilje, jer od blagovremenosti i pravovremenosti prijavljivanja zavisi i dobijanje kvalitetnijih dokaza.

InfoVranjske.rs – Istražujemo – Kako tužilaštvo funkcioniše kada je u pitanju vršnjačko nasilje

Novinar: Kada tužilaštvo reaguje kada je u pitanju vršnjačko nasilje?

Tužiteljka: Tužilaštvo reaguje od prvog momenta kada od policije dobije podatak da je došlo do nekog događaja. Uvek imamo dežurne tužioce, oni na osnovu kontakta sa policijom daju određene naloge u kom pravcu treba skupljati dokaze. Znači, mi nemamo tu slobodu želimo ili ne želimo da delujemo, mi smo dužni kod svakog događaja da budemo rukovodioci pretkrivičnog postupka.

Ono što je karakteristično za maloletna lica, kao izvršioce krivičnog dela ili kao žrtve, jeste da je tužilac isključivo taj koji može da pokreće krivične postupke protiv maloletnih lica. Znači, ne mogu to fizička ili oštećena lica – mogu, ali preko tužioca. To je razlika u odnosu na izvršioce kada su punoletna lica.

Kada tužilac dobije krivičnu prijavu policije, na osnovu prikupljenih dokaza, pokreće pripremni postupak kod sudije za maloletnike, gde se, u stvari, na osnovu predloga tužilaštva sakupljaju materijalni dokazi za nastavak krivičnog postupka protiv određenog maloletnog lica. Po završetku pripremnog – znači tu u pripremnom se saslušavaju maloletna lica, žrtve se saslušavaju, svedoci, po potrebi se zahteva određena veštačenja – i kada sudija za maloletnike skupi određenu količinu dokaza dovoljnih za nastavak krivičnog postupka ili za obustavu, vraća se predmet tužiocu koji donosi konačnu tužilačku odluku: da li nastavlja krivični progon ako ima dokaza ili odustaje od tog postupka.

Novinar: Vršnjačko nasilje se razlikuje po tome što zajedno učestvuju i sud i tužilaštvo u tom pretprocesu?

Tužiteljka: Tako je. Ne samo ova dva organa, u sve te postupke uključujemo Centar za socijalni rad. Bitne su nam njihove stručne ekspertize jer su tu i psiholozi i pedagozi koji moraju da se bave decom, kako decom koja su izvršioci tako i decom koja su žrtve, i da vide te porodične prilike koje su od velike važnosti za nastavak postupka, jer od predloga Centra za socijalni rad mi ćemo i predlagati neke sankcije prema maloletnim licima. Ono što po pravilu smatra Centar za socijalni rad da je adekvatna sankcija, onda će to tužilac da predloži, ili će sud to po pravilu prihvatiti. Ako ne prihvati, mora da da jake argumente zbog čega nije prihvaćena takva sankcija ili mera.

Novinar: Kad smo već kod roditelja, čitamo dosta onih laičkih komentara u smislu „ja bih roditelje kaznio“, „roditelj odgovara“, „zašto roditelji nisu uključeni u neko suđenje“, „zašto tužilaštvo ne reaguje protiv roditelja“. Da li roditelji imaju odgovornost kada je u pitanju lice manje od 14 godina starosti?

Tužiteljka: Naravno. Zakon je kod nas jasan: detetom se smatra svako lice do navršenih 14 godina. Tek kad navrši 14 godina, protiv takvog lica može da se vodi postupak. Postoji normalno odgovornost roditelja ukoliko je lice mlađe od 14 godina i neka praksa rada našeg tužilaštva ovde, a nadam se i svih kolega u Srbiji, je da kada imamo takve pojave – naročito ako je to učestalo neko ponašanje kod deteta – mi insistiramo da policija dostavlja izveštaje Centrima za socijalni rad (ne samo u Vranju nego na području celog Pčinjskog okruga jer pokrivamo celo područje), kako bi centri imali podatak o jednoj pojavnom obliku, jednoj porodici, odnosima i tom detetu koje potencijalno može da izraste u vrlo problematičnu ličnost.

Normalno postoji odgovornost roditelja, s tim što je to malo teži postupak i tu nam je isto potrebna uloga Centra, da se dokaže da je posledica ponašanja tog deteta razlog zanemarivanja, nedovoljne brige roditelja ili staratelja, zavisno u kom svojstvu je to dete, da se bavi obrazovanjem i vaspitanjem tog deteta. Postoji mogućnost, imamo slučajeve, ali zato je nadležno Osnovno javno tužilaštvo u Vranju da i Centri za socijalni rad vrlo često podnose krivične prijave i za ta dela.

Novinar: Kad ste rekli Centar za socijalni rad, to znači da vi sarađujete i sa drugim institucijama kao što su škole, Centar za socijalni rad, osnovno i srednje obrazovanje i tako dalje. Živimo u gradu gde nije sve moguće brzo uraditi. Kakvi su vremenski okviri što se tiče vršnjačkog nasilja? Da li su oni zakonom zagarantovani, da li morate u određenom vremenskom periodu da postupate ili je to negde lična stvar tužioca da požuri ceo taj proces jer je u pitanju maloletno lice i vršnjačko nasilje koje doživljava ekspanziju?

Tužiteljka: Nema striktnih zakonskih okvira, recimo da to mora da se završi u roku od tri meseca ili slično, ali je obaveza svakog tužioca pa i sudije da u nekom razumnom roku svi ti predmeti budu okončani. U principu, ne traju oni dugo, za razliku od nekih drugih krivičnih postupaka, naročito kada je reč o punoletnim licima. Mnogo su brži postupci kada je reč o maloletnim licima.

Jedino može da bude problem ako je događajem obuhvaćen veći broj lica, pa je potrebno saslušati recimo više izvršilaca, više oštećenih lica, pa onda imamo ono neodazivanje kod suda kada je određena dokazna radnja zakazana. Ono što je bitno, roditelji učestvuju tokom čitavog postupka: niko, pa ni policija, ni Centri ne mogu bez prisustva roditelja ili zakonskog zastupnika da jedno lice saslušaju u bilo kom svojstvu. Mora učešće. I roditelj normalno mora biti upoznat od samog početka o svim stvarima koje državne institucije preduzimaju u konkretnom slučaju.

Novinar: Da li ste vi lično zadovoljni saradnjom sa drugim institucijama na teritoriji grada Vranja i Pčinjskog okruga? I mislite li da tu postoji još prostor za bolju komunikaciju?

Tužiteljka: Pa generalno jesam, ali uvek postoji prostor za bolje. Uvek postoji prostor i za bolju komunikaciju i za bolju saradnju. Tu postoje i oblici konferencije slučaja koje su neka prava mera gde se okupljaju predstavnici bitnih svih relevantnih državnih ustanova – policija, škola ili tužilaštvo obavezno, gde je način da se u jednoj konsultaciji, ako je u pitanju recimo neko vršnjačko nasilje koje traje duži vremenski period, da se jedno isto dete pojavljuje ili grupa dece.

Imali smo slučaj kod jedne grupe – to su bila deca, već su neki i napunili sad 14 godina – koji su krenula sa nekim krivičnim delima manjeg intenziteta: pretnje, ugrožavanje telesnog integriteta deci po parkovima, pa su krenula sa imovinskim krivičnim delima, provaljivanjem prodavnica, menjačnica, i sada kako su veći intenzitet dela koja čine su sve ozbiljnija. E u takvim slučajevima smo imali konferencije slučaja sa predstavnicima Centra za socijalni rad i utvrđivali određene mere šta treba uraditi sa tom decom dok ne navrše tih 14 godina.

Ali ono što se javlja i kao problem je kasnije, i tu su u principu vezane ruke – smeštaj te dece u nekim vaspitnim ustanovama. Još dok nisu kao izvršioci. Mali su kapaciteti na raspolaganju u Srbiji gde može jedno dete tako da se smesti i to su ustanove otvorenog tipa. Znači dete može da bude smešteno i da se vrati kad hoće. E tu je neki problem koji nam se javlja recimo kod te dece koja intenzivno i učestalo vrše krivična dela.

Novinar: To nas dovodi do same efikasnosti kaznene politike. Da li su kazne preblage? Dosta postoji tih laičkih komentara. Analizom podataka smo došli do činjenice da ljudi ne razumeju ulogu svih institucija u rešavanju problema i ljudi ocenjuju da su kazne preblage bez obzira što se radi o maloletnim licima.

Tužiteljka: Maloletna lica su posebno zaštićena kategorija lica u našem zakonodavstvu, ali i po međunarodnim konvencijama koje je država Srbija potpisnica, tako da mi imamo jedan vrlo uzak okvir kretanja. Jeste, kad se gleda sa strane te kazne su, odnosno sankcije su vrlo blage, i to je pojačani nadzor od strane roditelja, a već imamo milion situacija gde vidimo da roditelj ne može da vrši roditeljsko pravo, jer jednostavno dete ne sluša, narodski rečeno. Ne želi da ide u školu, bojkotuje, ne prihvata mere, beži od kuće – gde su roditelji su vrlo često nemoćni i upravo su roditelji ti koji se obraćaju institucijama i traže pomoć.

Druga stroža mera je pojačani nadzor od strane organa starateljstva odnosno Centra za socijalni rad. To je mera koju ova ustanova po svojoj prirodi posla dužna da obavlja, da prati to dete i porodicu dok traje ta mera. I najteža je recimo mera maloletnički zatvor, ali to je sankcija koja se izriče kod najtežih krivičnih dela – silovanja, ubistva, trgovina narkoticima ili slična dela, ili kad je višestruki povratnik u nekim težim oblicima vršenja krivičnog dela.

Novinar: Koliko je teško u praksi dokazati vršnjačko nasilje? I ne samo vršnjačko nasilje i digitalno nasilje kao jedan deo vršnjačkog nasilja koje je negde u Vranju bar poslednjih meseci nažalost u fokusu?

Tužiteljka: Vidite, i ranijih godina smo u kontaktu sa medijima isticali da nam je maloletnička delinkvencija u porastu iz godine u godinu sve više i više. Poslednjih par godina nam je upravo i digitalno nasilje jedan novi oblik koji je sve učestaliji, ali to je i shvatljivo imajući u vidu eru u kojoj živimo, gde nam je sve podređeno i veštačkoj inteligenciji i telefonima i internet. Tako da je to jednostavno naša stvarnost.

Mi, koliko možemo, trudimo se da zaštitimo svu tu decu koja su žrtve tog sajber kriminala. Po pravilu to su dela koja se procesuiraju ovde u Vranju za decu koja su izvršioci i imaju prebivalište na teritoriji Vranja. Za dokazivati ta dela da kažem nije ni tako teško. Bitno je da nam se pravovremeno obrate žrtve ili da neko od institucija, pre svega škole, prijave taj događaj.

Nažalost moram da primetim i neka vrlo često odstupanja da institucije se pre obrate nekim drugim faktorima, a ne policiji ili tužilaštvu. Roditelji isto, pre se obrate vama novinarima. Tako da mi vrlo često iz medija saznamo za neki događaj, ne ispoštuje se ta procedura, ili škole vrlo često koriste da u okviru svojih podzakonskih akata same rešavaju slučaj, što sam više puta na nekim skupovima zajedničkim ukazivala da organ gonjenja i otkrivanja je policija kao organ otkrivanja, a tužilac je organ gonjenja. Ne može škola koja je obrazovna ustanova da vodi neke svoje istrage internog karaktera ako se vidi da u radnjama koje su predmet tih odlučivanja ima elemenata krivičnog dela.

Znači to je ono što mogu ovom prilikom da apelujem da mora da se poštuju zakonski normativni akti i da se nadležnim organima prijavljuje, jer od blagovremenosti i pravovremenosti prijavljivanja zavisi i način dobijanja što kvalitetnijih dokaza. Znači lako ćemo brzo naložiti, dežurni tužilac, oduzimanje tih sredstava koja su korišćena, da li su telefoni, da li su tableti ili neko drugo pomagalo tehničko, naložićemo pretrese tih telefona, veštačenje sadržaja, policiji ćemo naložiti forenzičku obradu tih telefona, slikaće se fotografije, moći će sa društvenih mreža da se skinu određeni snimci ili će se oduzeti telefoni dece koja su distribuirala taj recimo pornografski materijal ili slični sadržaj koji je kriminalizovan.

Novinar: Negde se u javnosti čini da škole ne reaguju po pravilu, jer se boje da će na taj način izgubiti reputaciju kao možda najbolje škole u gradu i tako dalje. Kada smo pričali sa focus grupama, policija i tužilaštvo se ne vide kao prvi načini reagovanja. Možda je ključ saradnje između tužilaštva i medija da upravo o tome više pričaju, na koji način pravilno prijaviti nešto, kako bi se što pre došlo do rešenja tog vršnjačkog nasilja?

Tužiteljka: Upravo tako, potpuno ste u pravu i to je ono što mi iz tužilaštva uvek apelujemo i maločas sam vam to i pomenula – da moraju da prijavljuju nadležnim državnim organima. Vidite moj lični stav je da se to školama vrati kao bumerang.

Vi ćete jednu situaciju na ovakav ili onakav način rešiti ili da ne kažem ružno sakriti u okviru škole, ali ne možete sakriti od javnosti, ne možete sakriti od medija. Sada je dostupnost medija velika i ono što uvek govorim tu smo sa medijima da sarađujemo i vrlo često vi nama pomažete u postupcima.

Bilo je dosta primera gde smo mi o određenom događaju upravo preko medija saznali, jer su se roditelji obratili nekom od novinara koji je to objavio, onda smo mi zvali policiju da vidimo da se proveri o čemu se radi i da se skupe dokazi. Tako da je povezanost jako bitna i opet apelujem na sve rukovodioce školskih ustanova da se drže zakona i da policiji ili tužilaštvu prijavljuju svaki događaj, da ostavljaju nama na ocenu da li se radi o krivičnom delu, prekršaju ili nekoj disciplinskoj radnji. Lako će oni sankcionisati dete ukoliko je disciplinska radnja u pitanju, ali ne mogu da sankcionišu dete ako je izvršilac krivičnog dela ili prekršaj.