Zašto Vranje nema legat vajara Vojina Stojića

, ,

“Modernizam, koji se u Stojićevom ranom periodu vidi kao niz oblika asocijativne apstrakcije koji bi da nije naziva radova, “Ptica” iz 1956, “Zlatna žena” 1957, “Pala ptica” 1959. mogao čak biti uzet i kao potpuno bezpredmetna umetnost u odnosu na ikakve prirodne podatke“, izjavio je Jovan Despotović, istoričar umetnosti koji je istraživao stvaralčki opus Vojina Stojića.

Najpoznatiji spomenici koje je izradio Vojin Stojić su na Kosmaju i u Jajincima. Inače radio je uglavnom skulpture u metalu, što ga svsrtava među najznačajnije vajare moderne umetnosti.

Danko Stojić, sin Vojina Stojića,inače filmski reditelj kaže da je porodica Stojić morala uoči Drugog svetskog rata da npusti Vranje, jer je Stojiću ponuđeno mesto predsednikaopštine Vranje. Vojin je tu funkciju odbio. Vranjanci bi ga osuđivali da je prihvatio, a Nemci bi mu ubili celu porodicu:

„Moj otac je bio je plemenite naravi, ali znao je da bude težak i razdražljiv, možda čak i sebičan, kao svaki veliki umetnik. U svojim zrelim i sredovečnim  godinama u boemskom društvu svog ateljea konzumirao je duvan i alkohol više nego što je to prihvatljivo. Bio je karakteran čovek, digao je ruke od toga i umro kao sedamdestdevetogodišnjak od posledica opstruktivnog bronhitisa.Oko mene se dosta starao kad sam bio u pubertetu i izrazio je želju da postanem filmski reditelj. Vodio me je na projekcije klasičnih filmova, pa i na kontroverzni „Poslednji tango u Parizu“. Prema mojoj majci i bratu takođe je bio veoma pažljiv. Majci, slikarki, uramljivao je slike“, kaže Danko.

Od bogatog stvaralačkog opusa, sačuvane su tri skulpture u Muzeju Zepter i dve u Galeriji Narodnog muzeja. Početkom ovog milenijuma vranjska galerija je pokušavala da otkupi sve Stojićeve skulpture, kako bi Muzej u Vranju imao legat Vojina Stojića. To se, međutim, nikada nie dogodilo.

Inače, Vojin Stojić je rođen 1921. godine u Vranju. Diplomirao je na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu 1953. godine, kada je  prvi put i izlagao. Samostalne izložbe imao je u Beogradu , Novom Sadu i Vranju, a učestvovao je i na većem broju grupnih izložbi.  Delovao je i kao pedagaog na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, gde je bio docent. Bio je rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu od 1983. do 1985. godine. Bio je oženjen slikarkom Aleksandrom Stojić, sa kojom je izveo na put dvojicu sinova, Danka i Miloša.

S.C