Vranjska BRUKA ponovljena i u Hanu!

Povodom teksta Info Vranjskih „Bruka na svetosavskoj nedelji: A, a, a, a, a, – ovo je Srbija!“ regovali su ičitaoci iz Vladičinog Hana.

Naime, vranjska bbruka, čisto da bi bila ojačana i da otkloni sve dileme, preselila se, verovatno na povratku kući, i u Han.

Tako jednačitateljka piše da su poštovaoci kulturnih dešavanja u Hanu (kaže, ima ih još uvek), u subotu od 17 časova, ušli u bioskopsku salu Centra kulture da pogledaju najavljenu predstavu: „800. godina autokefalnosti Srpske crkve“.

E šta se tamo dešavalo, sledi u pismu ove čitateljke.

Publika popunjava redove i pred sam početak predstave sledi čoporativni ulazak kroz uska vrata bioskopske sale članova Srpske napredne stranke.

Najezda ovih istomišljenika je neizostavni deo svih svečanosti i dogadjaja koje moraju ispratiti, a koji su u interesu njihovih politickih ciljeva.

Kao, pretpostavljam, vrsni poznavalac umetnosti, u ovom slučaju glume i klasične muzike, gradonačelnik Vladičinog Hana izlazi ispred kulise, iza koje je proćaskao sa glumcima, i seda u prvi red.

Pred hansku publiku izlazi glumac Tihomir Arsic. Posle svega dve pozdravne recenice gledaocima, direktno izlaže usmeni panegirik gradonačelniku Vladičinog Hana.

I pored glumačkog umeća i nemalog iskustva, Tihomir ne uspeva da obuzda svoje emocije. U takvom zanosu naziva predsednika svojim bratom.

Bio je to jako dirljiv momenat koji je srušio svako dalje očekivanje odredjenom broju gledalaca o izvedbi najavljene predstave.

U sred bioskopske sale, u večernjem terminu, imali smo osećaj kao da smo se našli na tribini Srpske napredne stranke u jeku izborne kampanje.

Ređa Tihomir reči hvale o hrabroj prošlosti južnih krajeva Srbije, o stradanjima od strane Bugara i Turaka, kad prekide ga melodija telefona.

Sada svi mislite da je zvuk dolazio iz publike?

Pa nesmo mi Hancani tolko nekulturni.

Oduvek si je u Han imaja bioskop i znamo da si ugasimo telefon kad udjemo.

Gospodinu glumcu je zazvonio telefon. Hitri Tihomir jednom rukom gasi telefonom, dok u isto vreme pokušava da razgali publiku pominjući broj svoje dece.

Tiko bre, pa ništa to neje i nas ne deca svaki č’s vikav, teraj dalje.

Saosećajnim pogledom, potvrdnim klimanjem glave, publika Tiki daje znak da nastavi.Tihomir najavljuje sledeću tačku u kojoj ćemo videti glumca Lepomira Ivkovića.

Izlazi gorostasni Lepomir, a hanska publika posle višebrojnog repriziranja serije „Srećni ljudi“, bolje pamti Gagija Zazinog od svog teče koji je otisao za Nemačku pre 15 godina.

Lepomir zauzima svečani stav i u maniru jedanaestogodisnjaka na opstinskom takmicenju recitatora, recituje pesmu Vojislava Ilića „Sveti Sava“.

Hančani se mahom svi sećaju stihova pesme, „Ko udara tako pozno…“, pozdravljaju Gagija aplauzom.

Sledi izvodjenje tri pesama operske dive Jadranke Jovanović u pratnji Nade Matijevic za klavirom, nekoliko pesama kvarteta „Beli andjeo“, kao i izvodjenje guslarskih pesama od strane mladog umetnika.

Pročitan tekst sa vikipedije o Srpskoj pravoslnoj crkvi, pao je vrlo brzo u zaborav.

Pa vi li mislite mi nesmo pročitali od vikipediju sve toj pre nego sto ovde dodjomo?

Ali, zašto predstava nije opravdala svoj naslov?

Možda su to sada novi trendovi sprovedeni i u predstavama?Jedno napišete, publika to očekuje, a priredite nam nešto sasvim drugačije.

Je l to bila poenta? Izneverena očekivanja?

Uspeli ste gospodo umetnici, ako Vam je to bila zamisao.

Mi smo ovde navikli da ako vidimo da stoji plakat sa natpisom „Realna priča“, vidimo sliku, spisak glumaca, ne ulazimo na tu projekcuju ocekujuci da pogledamo Crvenkapu.

Eto, tako piše čitateljka iz Hana. Pa sad, vi vidite.

NIV