, 
, 
, 
Jasmina Stojmenović, Milica Mladenović, Miljana Djorđević i Marija Tasić, mlade devojke koje su tri meseca dobrovoljno služile vojni rok, kažu da je „nežniji pol“ u odnosu na muškarce istrajniji u nameri da odsluži vojsku do kraja, sa podrazumevajućim obavezama.
Jasmina je, kako kaže, sa nestrpljenjem čekala svaki vojni dan, a zadatke je izvršavala sa oduševljenjem.
„Ni marš od 16 kilometara u jednom pravcu pod punom ratnom opremom mi nije bio težak. Naučila sam da zakopavam mine, zatim gađanje pokretnih meta, noćno gađanje, bacanje bombi i ništa mi od toga nije predstavljalo problem. Šta više, bila sam oduševljena gađanjem bojevom municijom“, rekla je za štampano izdanje Vranjskih Jasmina Stojmenović koja je otišla u vojnike decembra 2015. godine pošto je ta uniforma oduvek privlačila.
Milica se prijavila za vojnu obuku jer je želela da dokaže da žene mogu da rade što i muškarci, počev od nameštanja plahti do rasklapanja puške i bacanja bombi.
„Većina muškaraca se neće složiti sa mnom, ali žene jesu sposobnije za stvari kao što su sađenje, obraćanje starešinama, uređivanje prostorija, a neke bogami i za sklapanje i rasklapanje puške, gađanje njome, prelaženje taktičke staze“, kaže Milica Mladenović koja je na služenje vojnog roka otišla u Leskovac septembra 2016. godine.
Miljanu je vojska ojačala, kako kaže, psihički i emotivno, u svakom pogledu.
„Mi žene plačemo da nas niko ne vidi, ali odradimo posao. Dok su muškarci u mojoj klasi posle drugog dana odustajali jer ih ubija psihička tortura. Žene jesu bistrije, hitrije i istrajnije od muškaraca“, kazala je Miljana Djorđević koja je 2015. godine pokazala da i žene mogu da funkcionišu u ovom poslu.
Marija smatra da je čeličenje kroz koje je ona prošla, ono što mnogim dečacima danas nedostaje.
„Ustajanje u pet ujutru, ograničeno vreme za oblačenje i nameštanje kreveta, jutarnja gimnastika, oprema na leđima u toku celog dana osim za obedovanje, izvršavanje naređenja bez reči „neću“ i „ne mogu“. Postoji samo „razumem“. Shvatiš koliko si ojačao u svemu tek kada se vratiš starom životu“, ističe Marija Tasić koja je na služenje vojnog roka otišla septembra 2011. godine u Leskovac, kod sela Sinkovce.
Jasmina Stojmenović rođena je 25. oktobra 1995. godine u vranju, iz sela je Šaprance kod Trgovišta. Završila je OŠ „Bora Stanković“ Novo Selo, a onda i Srednju hemijsko-tehnološku školu u Vranju, smer zaštita životne sredine. Konkurisala je ove godine za rad u vojsci, a trenutno radi u jednom kafiću u Vranju.
Milica Mladenović rođena je 3. oktobra 1996. godine u vranju, iz tibužda je. Završila je Gimnaziju „Bora Stanković“ u Vranju, smer računarstvo i informatika. Želela bi da bude profesionalni vojnik, a trenutno radi kao kozmetičarka.
Miljana Djorđević rođena je 1992. godine u Vranju. Završila je Srednju medicinsku školu u Vranju, na smeru medicinska sestra i vaspitač. Potom i Visoku školu za strukovno obrazovanje vaspitača u Bujanovcu. Dok čeka rezultate konkursa za rad pri vojsci, uživa u čuvanju svoje bebe.
Marija Tasić rođena je 4. novembra 1990. godine u Vranju. Završila je Srednju ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju. Profesionalnim šminkanjem bavi se nekoliko godina, ali nije isključena ni opcija da se jednog dana nađe u vojsci.
Kompletan tekst možete pročitati u štampanom izdanju Vranjskih.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.