Učiteljica Ljiljana M. Dimitrijević iz OŠ Jovan Jovanović Zmaj, na vlastitu inicijativu, izjavila je za Info Vranjske da „odbija da je u moru nasilja koje caruje oko nas etiketiraju kao nasilnika“, posle slučaja u kome je navodno udarila šamar učeniku S.P. iz OŠ Branko Radičević, na terenima Ekonomsko-trgovinske škole gde su se održavale Sportske igre mladih.
„Počelo je komešanje i tuča đaka, a ja sam bila potisnuta u tom uskom prostoru gde je došlo do fizičkog dodira sa jednim učenikom, ali to nije bio šamar.
To dete nije plakalo, nije zvalo učitelje, već je nastavilo da urla na nas.
Onda sam svoje đake povukla i seli smo ispred fiskulturne sale“, priča Dimitrijevićeva.
Ona kaže da ne izbegava medije i da želi da objasni šta se zaista dogodilo, a pojašava da juče nije ni bila u školi kada su novinari Info Vranjskih pokušali da je kontaktiraju, jer je radila u drugoj smeni.
Objašnjava, na početku, da njeni đaci nisu učestvovali u finalnim mečevima, kako je to neko napisao, već su otišli sa terena i nisu igrali međusobno sa učenicima OŠ Branko Radičević.
„Mi nismo igrali finale.
Izgubili smo pre finala i krenuli kući.
Onda su nas deca iz OŠ Branko Radičević zasula pogrdnim rečima „ua, Zmaj“, „gubitnici“ i sl.
Moji učenici, ostrašćeni uvredama, kad smo već krenuli potrčali su nazad preko livade da nastave sa tučom.
Nisam mogla da trčim za njima, ali sam ih dozivala da se vrate.
Videla sam da se jedan moj đak uhvatio sa dvojicom, koji su ga nadjačali i on se povukao, pa su tako za njim krenuli i ostali moji đaci.
Tada smo požurili da ne dođe do još nekog incidenta i krenuli smo ka školi.
Svi su, pa i kolege, bili zaokupirani igrom na terenu i nisu ništa od ovoga videli.
Tek na pola puta, deca su mi rekla da me neko doziva.
Okrenula i videla kolegu iz „Radičevića“ kako mi ljutito govori da će me prijaviti inspekciji i policiji, da nemam prava da udaram dete.
Bila sam zatečena, slegla sam ramenima, rekla „ako ima potrebe, prijavite me“ i otišla u školu sa decom.
Iskreno se nadam da će u celoj ovoj priči preovladati razum“, ističe.
Osvrćući se na priču roditelja koju su objavile Info Vranjske, Dimitrijevićeva kaže da je pozvala učiteljicu dečaka, sa željom da dobije kontakt telefon dečakovih roditelja.
„Želela sam da kao odgovorna osoba porazgovaram sa njima, ali telefon nisam dobila.
O dolasku dečakovog oca u našu školu, saznala sam tek sutradan, jer sam radila u suprotnoj smeni.
Ne vidim zbog čega je moja izjava data medijima bezobrazluk i da sam se, po rečima direktora škole Branko Radičević, njome „zakopala“.
Izrekla sam istinu o sledu dešavanja, a moji učesnici su svedoci i učesnici u tuči, navodi učiteljica.
Ona kaže da je „ono što je fascinira u celoj priči – licemerje.
„Očigledno je da će ovaj incident prerasti u dramu apsurda koja me, imajući u vidu da se svakodnevno bavim tekstovima koji obiluju poučnim alegorijama, podseća na basnu „Vuk i jagnje.
Ukoliko pošto-poto žele da me etiketiraju nasilništvom, nijedan moj argument neće mi pomoći u odbrani.
Onaj ko me ljutito i ostrašćeno osudio govoreći da nemam pravo da „tučem“ tuđu decu, preteći inspekcijom, lagodno i bez pardona opravdava verbalno nasilje i vokabular svojih đaka, kao normalan deo sportskog takmičenja.
A upravo je taj vokabular provocirao incident i doveo do tuče u kojoj je moj učenik izvukao deblji kraj – tukla su ga dva dečaka iz pomenute navijačke grupe OŠ Branko Radičević.
Tukli su ga oni koji su po kolegi „žrtve“, zaključuje Dimitrijevićeva.
J.R.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.