Tako to radi vlast: Slučaj porodice DEJANOVIĆ

Srbiji u celini i njenom obrazovnom sistemu, najbolji među nama odavno nisu potrebni, pa ih zato treba nemilosrdno uznemiravati, ponižavati i na sve druge načine maltretirati i šikanirati.

Redovi koji slede, priča su o nadmenosti i siledžijstvu jedne vlasti kojoj smetaju oni koji se u svojoj struci izdvajaju i ovu zemlju vuku u budućnost.

Miomira Dejanovića (1967) nastavnika razredne nastave OŠ „Svetozar Marković“ iz Vranja, pre dve godine udruženje „Živojin Mišić“ je proglasilo najboljim srpskim školskim edukatorom, a potom je uvršten u ekipu najboljih nastavnika sa prostora bivše Jugoslavije.

Privržen učiteljskom poslu i savremenim metodama nastave za osnovce, Dejanović je o svom trošku štampao knjigu đačkih edukativnih stripova, koja je kod učenika naišla na opšte odobravanje.

Slučajno ili ne, on i njegovi učenici nikada nisu dočekali da se ta vesti o njihovim uspesima nađu na školskom sajtu, niti je bilo kada rukovodilac škole našao za shodno da Dejanovića i učenike primi, da im čestita i da ih ponudi kafom i sokom.

Umesto toga Dejanović je kažnjen: zbog manjeg broja upisanih prvaka, kao treći na rang listi od 20 kolega iz škole, dobio je premeštaj u seosku školu u Donjem Neradovcu.

Bez obzira što njegov sin Lazar, učenik VIII razreda, ima autizam, koji zahteva poseban vid brige, takvu odluku je donela Tijana Đokić, direktorka škole, a potvrdio ju je Školski odbor.

– Neprihvatanje ugovora o premeštaju „može biti prestanak radnog odnosa u skladu sa zakonom“ – upozoren je Dejanović u pismu direktorke škole 22. avgusta ove godine.

Dejanovićev stav nije neočekivan.

– Nisam mogao da verujem šta me je snašlo, tim pre što direktorka i kolege znaju za moje probleme sa hendikepiranim detetom kao i činjenicu da mi supruga, inače učiteljica, radi u susednom selu – priča Dejanović i pokazuje pisma, medicinsku dokumentaciju i adrese kojima se žalio.

Osim direktorki i Školskom odboru, pisao je srpskom ministra obrazovanja, sindikalnoj organizaciji, prosvetnom inspektoru, zaštitniku građana, konsultovao advokate i zakone…

Svima je skrenuo pažnju na rang listu zaposlenih i na lekarski nalaz za maloletnog sina izdat od Instituta za mentalno zdravlje iz Beograda.

– Bez obzira na činjenicu što se u nas premeštaj u seosku školu doživljava kao kazna, verujte mi da bih rado otišao da radim u Donji Neradovacu, ali se tu isprečio problem bolesnog deteta – skreće pažnju Dejanović.

Bilo kako bilo, na Dejanovićeve žalbe prvo je odgovorio prosvetni inspektor Odeljenja za inspekcijske poslove grada Vranja, koji je naložio direktorki Đokić da, u roku od osam dana, u skladu sa Zakonom, preispita svoju odluku, a predmet takođe prosledio nadležnoj inspekciji Pčinjskog okruga.

Pre desetak dana učitelja Dejanovića, odgovorom je udostojila i direktorka Đokić, pozivajući se na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o radu uz napomenu da ona „svoj posao obavlja odgovorno, savesno, profesionalno i u skladu sa zakonom“.

– Poštovani Miomire Dejanoviću, učenici u izdvojenom odeljenju u Donjem Neradovcu zaslužuju najbolje učitelje i kvalitetno obrazovanje! To je bio osnovni i jedini kriterijum u odabiru Vas kao učitelja koji će biti preraspoređen… u isturenom odeljenju u Donjem Neradovcu – cinično je obrazložila direktorka.

Na naš poziv da prokomentariše ovaj događaj, direktorka Tijana Đokić je rekla da ima porodične probleme i da ne zna kada će moći da razgovara.

Za medije je takođe rekla da rang lista, na kojoj je Dejanović treći, služi za utvrđivanje tehnoloških viškova, a ne za određivanje ko će od nastavnika biti raspoređen u izdvojeno odeljenje.

– Suština moje priče je bolesno dete, a mada znam da je pravda na mojoj strani, ja jednostavno nisam u stanju da se borim protiv bahatosti i neetičkog ponašanja pojedinaca – kaže na kraju učitelj Dejanović.

U međuvremenu, ovaj učitelj je ipak odlučio da pravdu potraži preko suda.

NIV