Raspisana NABAVKA za stadion, GODINU DANA posle početka radova!

Grad Vranje raspisao je 14 maja javnu nabavku broj 30/2018 za rekonstrukciju i adaptaciju gradskog stadiona u Vranju.

Ništa to ne bi bilo neobično da je ova nabavka nije raspisana tačno godinu dana (!) nakon početka radova na stadionu (!), i tačno pola godine od časa kada su radovi već trebalo da budu završeni (!).

Radovi na stadionu su svečano počeli , a u prisustvu zamenika Nenada Antića i većnika Nenada Đorđevića Nešija, 20. juna 2017. godine, i morali su da budu završeni do nove godine.

A sad ponovo počinju, jer tad neko nije znao ni da ih počne, a kamoli završi!

U ovoj javnoj nabavci, u kojoj se nigde ne pominje kolika bi cena mogla biti, za koje radove i slično, navodi se samo da Grad očekuje da ti neki tajni radovi budu gotovi u roku od 90 dana.

Gradonačelnik Slobodan Milenković, koji inače radi neki tajan posao čim ni o čemu ne govori za medije, ne samo za Info Vranjske, obećao je da će stadion, koji je trebao da bude gotov za novu 2017. godinu, biti gotov za novu 2018. godinu.

Da li je to moguće?

Poslednji rok za podnošenje prijava po ovoj javnoj nabavci je 11. jun.

Iza toga dolaze vremenski rokovi – 25 dana da se po prijavama odluči, 30 dana da se neko žali na odluku, 25 dana do potpisivanja ugovora…

Sve u svemu, ako sve bude teklo glatko, ugovor neće biti potpisan pre 1. oktobra!

Odatle bi budući izvođač radova dobio 90 dana, dakle do kraja januara, a rok je, i to drugi rok koje su vlasti same sebi dale, je 31. decembar.

Dakle, ovo u startu neće funkcionisati, na stranu laž SNS-a da se na stadionu nešto radi i da se time treba dičiti u javnim saopštenjima stranke.

Ko, dakle, ovde laže i vara, obmanjuje javnost, krije svoju nesposobnost i zamazuje oči građanima da se ne vidi koliko je nesposoban, a alav?

I to će se brzo saznati, imenom i prezimenom, tu sumnje nema, a za sada se samo može reći da je ovaj posao krajnje sumnjiv, i to ne zbog sumnji na kriminal, jednu uobičajenu pojavu na lokalu, nego zbog očigledne nespoobnosti onih koji imaju sve, osim znanja da to sve i sprovedu u praksi.

Podsetimo, sredstava iz IPA programa, oko 300.000 evra, Vranje je dobilo za projekt izgradnje stadiona ovde i u bugarskoj Montani.

Para, dakle, ima, ili ih može biti, ima i stadiona, ima svega, samo nema kvaliteta koji bi to sve spojio u jedan rezultat – 2,2 hektra upotrebljive travnate površine.

Pa zar je i to mnogo?

SSB