Ovih dana dok sedimo ispred malih ekrana i prelistavamo portale, jer ne možemo ni do prvog kioska, preispitujemo sebe i nadamo se da ćemo, mada je kod Srba to diskutabilno, izvući neke posledice od ovog „nevidljivog neprijatelja“, kako reče onaj čika koji stalno viče na nas.
Koji je najgori scenario koji je mogao Srbiju, odnosno Vranje da zadesi sad u koroni?
Da je na čelu parlamenta Voja Šešelj, na čelu Srbije Dragoljub Mićunović, premijer Milan Krkobabić, na čelu Vranja Miroljub Stojčić, na čelu gradskog parlamenta Gradimir Jovanović, u Gradskom veću Miroljub Stanković i ostala gerontologija.
Da li da se zapitamo zašto je pozitivno zakonodavstvo ograničilo radni vek svakog pojedinca, zašto je propisalo granicu nakon koje svako treba da se odmori i pripremi, da provede vreme sa svojim najbližima, da nadoknadi sve ono što je propustio dok je radio, da vrati porodici ono što je žrtvovala?
Zamislite situaciju da u trenutku kada je proglašeno vanredno stanje na čelu grada se nalazi penzioner Mirljub Stojčić ili Gradimir Jovanović, potpuno je svejedno, pošto su i po stavovima i razmišljanjima potpuno isti, ko bi organizovao vanredno stanje, ko bi se brinuo o napaćenom i uplašenom narodu?
Zamislite da je sudbina zdravstva u rukama doktora u penziji Miroljuba Miceta Stankovića?
Zamislite na čelu odeljenja za vanredne situacije prekaljenog borca Stoleta Mladenovića Ćuskiju, predsednika SUBNORA, ili ne dao Bog, Simu Arsića, čuvara plamena Svetog Save u Vranju. Zamislite taj haos koji bi nastao dok se penzioneri probude iz svog gerento sna, pa još da ih zadesi ograničenost kretanja, kada ni za sebe ne mogu da se staraju a kamo li za narod.
Zašto se onda uporno guraju u politiku, zašto ne znaju kada je dosta i kada granica mora da se podvuče?
Lepo naš narod kaže: „Slušaj starijeg, ali ne idi za njim, jer ne može da kontroliše ni svoje porive, a kamo li da upravlja tvojim.“
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.