U situaciji uzrokovanoj pandemijom COVID-19 virusa, došlo je do ograničavanja nekih sloboda i ljudskih prava građana.
Promene koje su uvedene pogodile su i pravosuđe u smislu da su neke mere uvedene, ne kao mere koje bi trebalo da obezbede da postupak ne zastari, već kao mera koja kažnjava kršenje izolacije.
Svedoci smo i novina, posebno po pitanju suđenja preko skajpa koje je izazvalo pravu buru komentara i rasprava u javnosti.
O ovim i drugim uredbama Vlade govorilo se na predavanju koje u okviru obuke „Praćenje reforme pravosuđa – jug Srbije“ organizuju Fondacija za otvoreno društvo i Odbor za ljudska prava Niš.
Ovonedeljni predavači su bili profesor Nevena Petrušić i dr Ivan Ilić sa Pravnog fakulteta u Nišu.
Tokom predavanja bilo je reči o pojavi zloupotrebe procesnih ovlašćenja u civilnoj i krivičnoj proceduri, te o ulozi svih procesnih učesnika (posebno stranaka) u poštovanju načela zabrane zloupotrebe prava.
Bilo je reči o tome, kakav je uticaj zloupotrebe procesnih ovlašćenja na predugo trajanje sudskih postupaka, u kontekstu prava na suđenje u razumnom roku.
Obzirom na aktuelne okolnosti uvedenog vanrednog stanja u Srbiji, kao posledica pandemije COVID 19 virusa, bilo je reči i o uticaju donetih uredbi Vlade na građanske i krivične postupke, sa naglaskom na ostvarivanje osnovnih prava i interesa učesnika u postupku.
Zloupotreba prava je nedozvoljeno i nekorektno vršenje prava, suprotno moralnom cilju i da se može vršiti kako bi se drugoj strani nanela šteta ili suprotno cilju kojem je ustanovljeno, čulo se na predavanju.
– Zabrana zloupotrebe prava predstavlja univerzalni princip koji važi za sve sudske postupke. Zloupotreba je raširena pojava koja ima svoje korene u nefunkcionalnom sistemu, opterećenom velikim brojem predmeta, dugim razmakom između ročišta, problemima sa dostavom spisa, poziva i pismena, nedovoljnoj obučenosti sudija… U građanskom postupku, koji je namenjen pružanju pravne zaštite povređenim i ugroženim subjektivnim pravima, sam postupak je složen mehanizam, a pravne radnje se preduzimaju po određenom redosledu. Cilj je da se dođe do efikasne, ekonomične i, još važnije, zakonite pravne zaštite – istakla je profesorka Petrušić.
Na predavanju se čulo i da u takvom postupku dolazi do zloupotrebe procesnih ovlašćenja u smislu preduzimanja određenih radnji od strane procesnih subjekata koje su najčešće usmerene na obesno parničenje, učestalo preinačenje tužbi, sastavljanje nepotrebnih podnesaka kako bi se uvećali troškovi postupka, pokretanje parnice čija je vrednost mnogo manja od troškova postupka itd.
Kao direktna posledica ovakvih radnji javlja se stvaranje nepoverenja u sud i pravosudni sistem.
Jedno od rešenja kojim bi mogla zloupotreba procesnih ovlašćenja da se smanji jeste i reformisanje ustanove izuzeća sudija, pooštravanje kazni za nedolazak na ročište (što se pokazalo kao veliki nedostatak i problem kod krivičnih predmeta), propisivanje strogih rokova za preduzimanje procesnih radnji i slično, rečeno je na skupu.
– Zloupotrebe krivičnog postupka svakako su izostanak okrivljenog sa glavnog pretresa, što je veoma česta pojava, sa takozvanim „tipskim opravdanjima“, izbegavanjem prijema poziva (bilo kao svedok, ili kao okrivljeni), lažnim iskazima svedoka, do jezika vođenja postupka koji je propisan zakonom a posebno je važan za multietničke delove zemlje, kao i za pristup pravdi osoba koje koriste znakovni jezik – rekao je doktor Ivan Ilić.
Prema navodima predavača, u sistemu prevencije zloupotrebe procesnih ovlašćenja sam sud ima veliku ulogu, posebno aktivnu u prepoznavanju zloupotrebe, jer blagovremenim reagovanjem može da doprinese smanjenju ove pojave.
Kao ključni instrument je dobro upravljanje postupkom i dobro proučen predmet od strane sudije, iako sudije nerado koriste svoja ovlašćenja u cilju sprečavanja i sankcionisanja zloupotrebe, složili su se na kraju učesnici ovog on line skupa.
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.