Vranjske broj 1066. 24, avgust, 2017.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________
Aleksandar Vučić u Vladičinom Hanu
Majstori, legende, ljudi i dragi Turci
Piše: Radoman Irić
Malo je opština, ako ih ima uopšte, kao Vladičin Han, koje je aktuelni šef Vlade, a potom i države, posetio tri puta za dve godine. Upravo zato, Goranu Mladenoviću, predsedniku ove, do juče uboge komune, zavidi većina naprednjačkih predsednika opština ili gradonačelnika u Srbiji.
Još da su mogli da vide kako Vučić, za dva sata boravka u Vladičinom Hanu, sa Mladenovićem komunicirao kao sa svojim najrođenijim!
Još po nečemu se ova svečanost razlikovala od uobičajenih naprednjačkih svetkovina. Za ovaj Vučićev dolazak i polaganje kamena temeljca za fabriku, koja će zaposliti nekoliko stotina radnika, nije bilo autobusa i organizovanog prevoza simpatizera, nije bilo zastava i transparenata, juriša i pokliča, sokova i sendviča… Čak ni onih nabijenih, tetoviranih tipova sa crnim naočarima, pa je valjda zbog svega ova svečanost funkcionisala posve normalno i bez tenzija.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________
Aleksandar Vučić u Vladičinom Hanu: Iza scene
Han li je, Vegas li je?
Piše: Dušan Pešić
Preteklo podne, upekla zvezda. Na ulici malobrojni Hančani, pa čak i oni beže od objektiva kamere i pitanja novinara. U prolazu retki, čisto proforme i iz kurtoazije (verovatno bi „svašta“ rekli, nekima se nezadovoljstvo na licu jasno vidi), dobacuju da su čuli da je Vučić u gradu, ali da se oni ni njihova deca od toga „neće hleba najesti“, pa samo odmahuju rukama.
Drugi, mahom stariji ljudi, zaseli u debelu hladovinu, okrepljuju se vodom ili „zidarcem“, deca se osvežavaju sladoledom. Iz pravca pijace se mogu videti kupci sa punim cegerima, a neki i „na krkače“ nose torbe. Em im je, reklo bi se, lakše da podnesu teret, em ih štiti od sunca; dvostruka korist.
„Prijatelju, žurim kući da stignem, ovo sunce upeklo, milost nema“, reče jedan mlađi čovek na novinarsku molbu da prokomentariše dolazak predsednika; uđe zatim u kola i odjuri u nepoznatom pravcu.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
____________________________________________________________________________________________________________________________________
Investicije na jugu Srbije
Lopate i glasački listić
Piše: Saša Stojković
Kao premijer, Aleksandar Vučić u Vranje je dolazio, po sopstvenom priznanju, sedam puta, „više nego ijedan drugi premijer u istoriji“. Njegovi ovdašnji fanovi znali da mu uzvrate tu ljubav, pre svega ogromnim panoima na kojima je pisalo da je Vranje za Vučića, uz već legendarnih 70 odsto na predsedničkim izborima. Opet, Vučić je u Hanu, nema nekoliko dana, postavio kamen temeljac za novu fabriku „Teklasa“. Kad se bolje razmisli, Vučić u Vranju i nije uzimao lopatu u ruke, dakle nije bilo ni novih ni starih kamena temeljaca, otvaranja i slično, mada se, ruku na srce, na tako nešto javno nije ni obavezivao.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________
Vranjske broj 1015. 25 .avgust, 2016.
SPS: Gradski odbor protiv Antića
Razumem, druže zastavniče
ULOGA BANETA STOJANČIĆA
Ali, Stojančić za sada ne pokazuje takve namere, ali ni preteranu podršku Antiću, tako da je sudbina ovog sastava gradskog odbora SPS-a u Vranju svakako vrlo neizvesna. Nije ni čudo, budući da je ovo prvi gubitnički odbor socijalista od kako ta stranka postoji. I drugi su gubili izbore, ali nikada vlast, pa je nezadovoljstvo Antićem i njegovima sasvim razumljivo. E sad, da li su ovi što se nude bolje rešenje, to je veliko pitanje, i oko toga se i lome koplja u stranci. Antić se busa u grudi i viče „ko ako ne ja“, a oponenti mu basiraju dubokim tonovima pretnje „samo ti ne“. Iza sukoba se, u stvari, krije zauzmanje startnih pozicija pred eventualni ulazak SPS-a u lokalnu vlast, jer, okreni-obrni, politika se ovde svodi na ljude, a ne na ideje.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
________________________________________________________________________________________________________________________________
Azil za pse u Davidocu
Fotomontaža života
Piše: Dušan Pešić
One kažu da u Prihvatilište „odvode pse, gde ih ubijaju, ali oni to, naravno, neće da priznaju“:-Posećujemo azil redovno, nehumani su uslovi. Imaju 25 bokseva za pse, dimenzije metar puta metar, a kažu da imaju kapacitet za 70 pasa. Kučići ne izlaze iz kaveza, spavaju u svom izmetu. Kada su primili psa sa slomljenom šapom, tri dana smo išle tamo a oni mu nisu pružili pomoć. Na naše pitanje kada će mu pomoći, dobile smo odgovor: ‘Pa, sad ćemo’ – ogorčene su žene iz Udruženja.
Dodaju da u Davidovcu nema veterinara, postoji samo tehničar. iako sterilizaciju po Zakonu o veterinarstvu obavljaju veterinari. Takođe, vrše se operativni zahvati na životinjama od strane lica koja nisu stručna, smatraju u Udruženju, što po osnovu Zakona predstavlja krivično delo. Iz ove organizacije poručuju da ako „iza dana u dan neko posećuje azil, primetiće da nema veterinara i da posle dva popodne tamo nema nikog“.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
_____________________________________________________________________________________________________________________________________
Imovinska karta gradskih funkcionera. Zvanično
Poslanik „najsiromašniji“
Piše: Slavomir Kostić
Prema podacima sa zvaničnog sajta Agencije Bulatović je ravno pet puta prijavljivao svoje imovinsko stanje ovoj instituciji, prvi put 26. septembra 2012. godine kada je imao dva mesečna primanja; kao član Opštinskog veća Gradske opštine Vranjska Banja imao je 14.372 dinara i kao pravni referent u «Simpu» 42.000 dinara. Tada je posedovao i automobil «opel signum» iz 2005. godine kupljen na lizing, a nije bio vlasnik nepokretne imovine, jer je živeo u kući svojih roditelja, gde i danas živi sa suprugom i dvoje dece. Druga prijava imovinske karte usledila je 10. aprila 2014. godine i to je bio uvod u narastajuće «siromaštvo», jer su mesečna primanja bila u padu, pre svega, u «Simpu» gde je kao rukovodilac Službe za ljudske resurse primao platu od 23.000 dinara, dok je kao opštinski većnik primao isti iznos, a ostao je i bez automobila. Bulatović je svoju imovinsku kartu stavio na uvid i 2015. i naredne 2016. godine kada je živeo od plate načelnika Pčinjskog okruga u iznosu od 57.924 dinara i, konačno, 30. juna ove godine, kada je od celokupne imovine prijavio poslaničku platu od 70.000 dinara. Narodni poslanik Bulatović kratko objašnjava svoju imovinsku kartu.
Ostatak teksta možete pročitati OVDE.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.