Naprednjačka vlast u Srbiji unosi nove podele i nemir među grđane, svojom inicijativom da svako ko se vakciniše može dobiti po 3.000 dinara.
Muka je u više činjenica a podele dolaze iz toga što odluka ne važi za one koji su se recimo vakcinisali u martu, ranije ili kasnije, nego samo za one koji se vakcinišu sada, što znači da vlast diskriminiše veliki broj građana, i to onih najlojalnijih svojoj državi.
Dalje, ovu vest saopštava predsednik vučić, koji na to nea nikakvo pravo niti bilo kakve ingerencije, jer je budžet u zemlji Srbijia, po zakonu, u isključivoj nadležnosti vlade.
Pošto se još uvek ne zna koliko građana će primiti famoznih 3.000 dinara nagrade zbog vakcinacije, te kolika će biti sredstva koja se isplaćuju na kraju, ne može se ni predvideti efekat po budžet.
Jedino što je sigurno da sledi novo zaduženje građana.
Godine 2020. svim punoletnim građanima bila je pružena mogućnost da dobiju 100 evra jednokratne pomoći iz budžeta, usvojenim rebalanskom predviđena je u 2021. godini neselektivna isplata od 60 evra svim punoletnim građanima u dve jednake rate po 30 evra i još dodatnih 50 evra za sve penzionere.
Ove mere bi trebalo da izazovu fiskalni podsticaj povećanju domaće tražnje.
Odavno je dokazano da su ovakve i slične mere neefikasne i veoma skupe, opterećujuće za građane i privredu i to u visoko razvijenim zemljama, pa se izbegavaju.
Isplata 100 evra u 2020. godine ukupno je koštrala budžet 610 miliona evra ili 72 milijarde dinara, mere u 2021. godini, bez ovih poslednjih predviđenih 3.000 po vakcinisanom, koštaće preko 440 miliona evra ili 50 milijardi dinara.
Poređenja radi, izgradnja Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 miliona evra, a izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštala je oko 50 miliona evra, pa presudite sami o kojoj količini novca i kakvoj zaduženosti zemlje je reč.
Budžet Srbije ne raspolaže ovim sredstvima, što znači da će se ove i slične mere finansirati dodatnim zaduživanjem države.
Nominalno povećanje javnog duga usled sprovođenja ovih mera biće minimum MILIJARDU evra, tj. javni dug Srbije bio bi za preko milijardu evra manji da se ove mere ne sprovode.
Pozitivan uticaj neselektivnih mera na privredni rast je gotovo zanemarljiv.
Javni dug Srbije trenutno iznosi skoro 60 odsto BDP-a, što je previsok nivo duga za zemlju poput Srbije.
Jedino što se postiže je kupovina jeftinih političkih poena, zarada na kursnoj razlici, guranje države u novu finansijsku provaliju, zaduživanje naše dece i ono što je najgore, stvaranje jaza i mržnje između vakcinisanih i nevakcinisanih, dakle mržnja je posejana.
Ali, to je SNS, i ništa nije neočekivano, zar ne?
NIV
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.