, 
Zdravstveni radnici podnose najveći teret epidemije korona viusa ne samo u Srbiji, i praktično su jedni zdrav deo davno posustalog zdravstvenog sistema u Srbiji.
U ZC Vranje već duže vreme se vodi polemika o tome koliko zarađuju lekari i osoblje koje se nalazi na prvoj lini fronta, jer je Vranje takva sredina u kojoj više ne važe ni humanost, ni znanje, ni požrtvovanje, već se sve meri novcem, i to prevashodno tuđim.
Lekar, sa sve dežurstvima, noćnim radom, praznicima, duplim radnim vemenom, skafanderom koji ne skida po 10 sati, ne može da zaradi više od 200.000 dinara mesečno, tamo gde je prosečna lekarska plata oko 100.000 dinara.
Ma koliko ova cifra za srpske uslove izgledala visoka, svako ko je ovih dana imao posla sa covid epidemijom zna da je to malo, za sve ono što ti ljudi rade i opasnosti kojoj izlažu sebe i svoje porodice.
Svaka, dakle, čast tim ljudima, ali, pored njih, ima i onih koji su u čitavoj situaciji videli priliku za dobru zaradu.
Na čelu te ekipe koja je skoro čitavu epidemiju provela po seoskim ambulantama nalazi se direktorka ZC Vranje Ljiljana Antić, uz direktorku Doma zdravlja Jadranku Ajanović i direktora Bolnice Nikolu Popovića.
Budući da idu po selima u stranačkoj kampanji, pa rade kao doktori, pa se ne skidaju sa medija, pa rade kao direktori, pa zapošljavaju od najuže do najšire familije, kad li stignu da se bave još i covid-om?
Ali, u njihovim rukama su i nož i pogača, i može im se.
Ostali doktori, koji nisu u ovakvoj mogućnosti, ćute i trpe. Mora da im ništa ne nedostaje.
A tako je nekako oduvek i bilo – nekom rat, nekom brat.
SSB
Ovaj tekst je emitovan uz pomoć i podršku European Endowment for Democracy (EED). Donator ne snosi odgovornost za mišljenja i stavove iznete u ovom tekstu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.