Te sada već daleke 1983.godine mladi laborant Novica Cvetković nije ni slutio da kada je trbuhom za kruhom iz Kruševca krenuo put Vranja, da će njegov radni vek i život obeležiti Poljanica na kojoj je kako se u šali priča „doktorirao“ lečeći ljude, deleći sa njima dobro i zlo i arhivirajući sve o ljudima i događajima iz kraja koji polako izumire.
Novica je skroman čovek, koji kada je u pitanju pomoć uglavnom starijim meštanima 22 planinska sela poljaničkog kraja nema radno vreme. Često medicinska pomoć nije prioritet, pa se silom prilika bavio po malo marketingom i humanitarnim radom.
– Pomažem koliko mogu, uglavnom su to stari ljudi koji ne mogu iz kuće. Izmerim im pritisak, odem u kupovinu ili obavim neke druge poslove, na selu u kući i oko kuće uvek ima posla. Nije mi teško, saživeo sam se sa ovim krajem i ljudima.Kruševac je moj rodni grad, ali se u Poljanici osećam kao kod kuće – priča Novica.
Iako obilazi najudaljenija planinska sela, čak i kada su zimi zavejana,samo da bi nekoj starici izmerio pritisak, ili odneo zalihe hrane i lekova on tvrdi da ga to što je medicinski radnik obavezuje da bude human.
– Bilo je slučajeva kada reč leči i kad je delotvornija od bilo kog leka. Ja rado razgovaram sa ljudima, delim njihovu sudbinu, fotografišem i beležim, pa možda nekada i monografija poljaničkog kraja ugleda svetlo dana – priča Novica za Info Vranjske.
Činjenicu da je jedno „gradsko dete“ asfalt zamenilo blatom Novica objašnjava kao sudbinu. Služio je vojsku u Vranju 1982. godine, zatim se vratio u rodni Kruševac, a onda se naredne godine javio na konkurs za laboranta u Vranju i tako je sve počelo.Nije imao predstavu gde je Vlase, jer mu je posao bio važan i mislio je gde god da radi uživaće.
Nakon prvobitnog šoka, jer je prvi odlazak u Poljanicu iz Vranja bio praćen mučninom Novica je zaista zavoleo ovaj kraj, ostalo je sve istorija. Oženio se, dobio decu. Supruga mu je preminula pre par godina i sada je u braku sa ženom iz ovog kraja.
Posle toliko godina ja u seosku ambulantu ulazim sa istim žarom.Volim svoj posao i žao mi je što ljudi odlaze iz ovog kraja i ne umeju da iskoriste njegove potencijale –smatra Cvetković.
Zajedno sa svojim prijateljem pokojnim novinarom Dušanom Đorđevićem, organizovao je mnoge humanitarne akcije i na taj način su pomogli mnogim siromašnim porodicama u ovom kraju. Ovaj humanista ne miruje ni vikendom. Tada, kaže, ima običaj da ode do nekog planinskog sela gde žive ubogi stariji ljudi, prošeta se, izmeri im pritisak, popriča sa njima i ako treba nekome pruži medicinsku pomoć.
– Mnogo je ljudi kojima niko kapiju ne otvori i nemaju sa kim da prozbore po koju reč.Nije mi teško, naprotiv uživam u razgovorima sa tim mudrim ljudima koji svoje poslednje dane provode uglavnom sami,jer su deca i unuci davno otišli u velike gradove – priča Novica.
U međuvremenu Novica je iskoristio društvene mreže na kojima je maksimalno aktivan i napravio grupu na Fejsbuku čiji su članovi ljudi koji žive u ovom kraju ili su davno otišli iz njega. Novica uredno fotografiše i beleži svaki događaj u Poljanici. Njegova arhiva broji oko 35 000 fotografija. Izveštava članove o dobrim i lošim stvarima i predstavlja svojevrsni medij za one koji su na bilo koji način vezani za Poljanicu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.