PIŠE: Jelena Ranđelović, Biblioteka „Bora Stanković“
Erlend Lu (1969), jedan je od najpoznatijih norveških pisaca, koji se bavio i pravljenjem muzičkih spotova, kratkih filmova, radio u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije.
Ima poseban stil pisanja koji je često okarakterisan kao naivan. Stalno koristi ironiju, preterivanje i humor. Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac čija su dela prevedena na više od dvadeset svetskih jezika. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a 1996. godine dobio je Nagradu Ministarstva kulture za dečju slikovnicu „Veliki crveni pas“. U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca za roman „Naivan. Super“.
Roman „Mulej“, u izdanju „Geopoetike“, je mnogo drugačija priča od onih koje piše Lu. Njegovi glavni likovi su u predhodnim romanima bili muškarci, dok je u ovom to osamnaestogodišnja Julija.
Julija ostaje sama zbog toga što joj čitava porodica gine u avionskoj nesreći iznad afričkog kontinenta. Po preporuci psihijatra, počinje da piše dnevnik koji je pun mračnih i samoubilačkih misli.
Ona žudi za osamom, spokojem i begom. Pokušava da nađe što efektniji i dramatičniji način da okonča svoj život i pridruži se svojoj porodici. Vrebajući pravi trenutak za smrt, prekraćuje vreme putujući iz metropole u metropolu, često ni ne napuštajući aerodrome.
„Po mami je reč muzej jedna od prvih koje sam izgovorila, samo što sam ja iz nekog razloga govorila mulej. Pre nego što sam počela čisto da govorim, posetila sam Mulej Prado, Britanski mulej, Mulej moderne umetnosti, Stedelijk mulej, Van Gogov mulej i Pikasov mulej i mulej Luvr i mnoge druge muleje. Ostatak porodice je usvojio tu reč. Nikada nismo govorili muzej – jedino u prisustvu onih koji nisu članovi porodice.“
Već po samom naslovu, koji je vrlo neobičan, vidi se da je ovo delo drugačije i da se radi o jednom savremenom, mladom i originalnom svetskom piscu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.