KNjIGA ZA DANAS: Zašto se niste ubili – traženje smisla življenja, Viktor Frankl

PIŠE: Jelena Ranđelović, Biblioteka „Bora Stanković“

Viktor Frankl (1905-1997), bio je austrijski neurolog i psihijatar, poznat i kao čovek koji je preživeo golgotu Holokausta.

Najpoznatiji je kao osnivač logoterapije, tj. terapije smislom, čije su tehnike i cilj koncentrisani na smisao egzistencije i traženje tog smisla.

„Ne pita se čovek o smislu života, već život njemu postavlja pitanja na koja on treba da odgovori. A istina se nameće sama po sebi i ne treba joj posrednik.“

Franklova jedinstvena škola lečenja smislom hrabri i teši, ali odbacuje iluzuje i ne ulepšava stvarnost. Konačna sudbina svih nas određena propadljivošću naše biologije ne znači ništa – ono što je zaista prolazno su životne šanse. Ukoliko ih iskoristimo i predamo ih skladištu prošlosti, one su sigurne od smrti. Na nama je samo odgovornost da tako postupimo sa vremenom koje nam je dato.
„Zašto se niste ubili – traženje smisla življenja“, prvi put je objavljena 1945. godine i napisana je za samo devet dana.

Ovo je, pre svega, knjiga o životu, a ne o smrti, kao što bi se, možda, na prvi pogled, iz njenog naslova moglo zaključiti.

Prevedena je na više od trideset jezika, i ne gubi na svojoj aktuelnosti čak ni posle toliko godina.

U ovom delu, Frankl piše o svom iskustvu iz koncentracionog logora Aušvic, za vreme Drugog svetskog rata.

Pun razumevanja i za psihološka iskustva ljudi sa kojima je bio zatvoren, autor priča o smislu života i poručuje da svako društvo ima dobra i loša ljudska bića.

Može se reći da je namenjena svima onima koji pate, a takvih je mnogo – bolesnih, umirućih, osuđenih ili zatočenih na mnogo različitih načina.

Govori o ličnim iskustvima, koja su preduboka da bi bila lažna, na jednostavan, neposredan i prepoznatljiv, jednom rečju, ljudski, način.
Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na teži način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

„Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima.“

„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe.“