piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Oldos Haksli (1894-1963), engleski pisac i jedan od najistaknutijih esejista 20. veka, bio je poznat i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci.
Njegovi „romani ideja“ zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.
Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženje, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti.
„Svaki čovek koji zna da čita ima moć da sebe učini boljim, da umnoži načine svog postojanja i da svoj život učini ispunjenim, značajnim i zanimljivim.“ Haksli
Roman „Vrli novi svet“, u izdanju „Vulkana“, prvi put je objavljen 1932. godine. Po mnogima, to je Hakslijevo najbolje delo.
Ovaj roman uspostavlja podžanr poznat kao antiutopija, nazvan tako jer, za razliku od utopijskih romana, ljudskom rodu proriče mračnu budućnost.
Radnja se odvija u Londonu 2540. godine.
Roman predviđa razvoj reproduktivne tehnologije i učenja u snu koja dovodi do stvaranja novog društva.
Opisano društvo je, po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su podela na kaste, brisanje individualiteta i upotreba droge.
Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom“ koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama.
Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila.
„I u radu i u zabavi – u šezdesetoj godini, sva naša snaga i sve naše sklonosti ostaju isti kakvi su bili u sedamnaestoj. U ona odvratna, stara vremena, starci su se odicali svega, penzionisali se, odavali se religiji, traćili vreme na čitanje i razmišljanje – razmišljanje!“
Za roman „Vrli novi svet“, Hakslija su negativno ocenili skoro svi tadašnji kritičari, mada je roman kasnije prihvaćen. Čak su i oni malobrojni, kojima se njegovo delo svidelo uglavnom ublaživali svoje hvale omalovažavajućim primedbama.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.