PIŠE: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Gabrijel Hose Garsija Markes (1927-2014), kolumbijski je pisac, novinar, izdavač i politički aktivista. Smatra se najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra u kome se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevnog života.
Dobitnik je brojnih priznanja i Nobelove nagrade za književnost 1982. godine.
„Sto godine samoće“, u izdanju „Sezam book-a“, je najpoznatiji Markesov roman. Smatra se remek delom hispanoameričke i svetske literature.
Preveden je na više od 35 jezika i prodat u preko 30 miliona primeraka širom sveta. Posledica je neočekivanog nadahnuća koje je jednom prilikom obuzelo Markesa na putu za Akapulko, kada je, kako sam kaže, već imao celo prvo poglavlje u glavi.
U sobi je proveo 18 meseci dok nije u potpunosti završio roman.
Knjiga se sastoji iz 20 poglavlja bez naslova, u kojima je ispričana istorija izmišljenog mesta Makondo, sa cikličnom vremenskom strukturom tokom koje se događaji u tom mestu, kao i u familiji Buendija, stalno i nanovo ponavljaju, uz mešanje i stapanje realnosti i fantastike.
Roman nema osnova u realnom svetu, jer ga Markes koristi za objašnjavanje mudrosti: od velike je važnosti da se ljudi sećaju svoje istorije.
Koristeći različite situacije za ilustrovanje iste teme, Markes uspeva da uznemiri čitaoca naglašenim promenama emocija.
Na taj način nas suočava sa mogućnošću da smo zbog nedostatka sećanja pomešali motive i stvarnost.
„Ljudi nisu rođeni jednom za svagda onoga dana kada ih je majka donela na svet, već ih život obavezuje da se iznova i iznova rađaju.“
U Markesovom delu sve ključa od života. Ljudi još nisu zaboravili da se smeju ili da plaču, da vole ili da mrze, da se stide ili da se ponose, da uživaju ili da pate, da budu postojani prijatelji ili neprijatelji, da budu srećni ili nesrećni. Međutim, kada jednom smrt dođe u Makondo, polako stiče brzinu u trci sa životom. Smrt je ovde neka vrsta kazne zbog preobilja života, njegovog rasipanja, njegove neumerene potrošnje.
Roman „Sto godine samoće“, je moderna bajka o osnivanju i usponu jednog mitskog mesta i porodice osnivača i neminovnom padu i mesta i njegove najuglednije porodice.
Ima jedinstvenu kompoziciju koja stvara jednu potpuno novu, zaokruženu celinu.
Samoća je jedini elemenat koji se prožima kroz teme, ideje, motive i likove u ovom delu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.