piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Kenzaburo Oe (1935), japanski književnik, jedan je od najpoznatijih japanskih živih pisaca i istovremeno jedan od najprevođenijih u svetu.
Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1994. godine.
Kenzaburo Oe misli da je Nobelova nagrada priznanje njegovoj književnoj generaciji, koja je time konačno dobila satisfakciju kao generacija koja je napravila odlučan rez i Japance odvojila od predratnog i ratnog otrovnog nacionalizma.
Gradić u kome je rođen i brda oko njega pozornica su na kojoj se odigrava radnja većine Oeovih romana, a junaci tih romana još se šetaju ulicama gradića, ostareli, i razgovaraju tiho ispred svojih kuća, ili pak mirno počivaju na malom lokalnom groblju. Oe piše o životu oko sebe, o ljudima koje poznaje, s kojima se druži, od kojih mu neki prinose čaj dok je za radnim stolom. Često je i sam junak svojih kazivanja, dok pišući ispituje sebe, proverava svoja osećanja i pri tome uspeva da sam sebe menja, uglavnom nabolje.
Roman „Lično iskustvo“, izdavač „Tanesi“, iznikao je na korenima direktne patnje pisca. To je prvo delo u nizu koje je napisao podstaknut rođenjem sina sa deformacijom glave. U njemu autor iznosi sopstvena iskušenja, koja je doživeo kad mu se rodio sin Hikari.
Prozom je pisac ojačao samoga sebe, kao roditelja, dajući sebi snagu da od sina načini osobu koja je mogla da nađe svoj položaj u društvu i da ne bude gurnuta na marginu života. Sin mu je postao poznati kompozitor.
Kenzaburo Oe je veliki umetnik sposoban za tanan, ali i ekstreman izraz. Malo ko ume da napravi književno delo od najznačajnijih delova svog života, da se na neki način žrtvuje pred čitaocem i da od lične napravi stožer patnje oko koga se pletu pitanja.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.