piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Knut Hamsun (1859-1952), norveški pisac, dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1920. godine.
Može se bez preterivanja reći da nije bilo norveškog doma u koji nije ušla Hamsunova reč. Njegova popularnost bila je ogromna. Mali, obični ljudi Norveške prihvatili su ga kao svog nacionalnog pesnika. U njegovim delima nalazili su velike moralne pouke o dobroti, čovekoljublju, socijalnoj pravdi, slobodi i potpunosti čovekove ličnosti. Stoga je razočarenje koje su doživeli zbog njegovog držanja za vreme hitlerovske okupacije, bilo izraz duboke uvrede koju im je naneo čovek koga su poštovali i kome su nesebično verovali. Hamsun je neočekivano izdao svoje delo.
Originalne crte Hamsunovih dela, u kojima preovlađuje subjektivna nota, dubina psiholoških analiza, posebnost u slikanju Norveškog pejzaža, suptilnost u prikazivanju društvenih odnosa, učinili su ga piscem koji je već svojim prvim delima prevazišao nacionalne okvire i stekao simpatije mnogih čitalaca u svetu.
Roman „Glad“, u izdanju „Lom-a“, prvi je od ukupno 20 romana koji su ga proslavili širom sveta.
„Glad“ je portret umetnika u mladosti. Očajnički bedan i gladan, glavni junak ovog romana pokušava da piše, uveren da je čitav svet u njegovim rukama.
Iako fizički i psihički u konstantnom padu, kreativnost, koncentracija i nadahnuće glavnog junaka, sve su konkretniji i sve jasniji. Izraženi individualista, ponosan i beskompromisan, prikazan je i kao antiheroj koji se poigrava granicama sopstvene volje.
Iako objavljen 1890. godine, prvi roman Knuta Hamsuna često se navodi kao literalni uvod u 20. vek i primer „moderne psihološke literature“. Bio je književna senzacija po izlasku: sadržajem svojevrstan šok za ondašnje čitaoce, a inovativnošću prava noćna mora za ondašnje književnike.
Sam autor je svoje remek-delo opisao kao „tajanstvenu igru živaca u glađu izmučenom telu“, ali među redovima kriju se još nebrojene lepote, prefinjene misli i suptilne analize.
Ovaj roman je presudno uticao na modernu književnost 20. veka, kako u Evropi, tako i u Americi i svetu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.