piše: Jelena Ranđelović, Biblioteka Bora Stanković
Džejn Ostin (1775-1817), bila je engleska književnica koja je svoje romane (uglavnom ljubavne) pisala pod uticajem romantizma u engleskoj književnosti, iako nije bila romantičar.
Svoja dela objavljivala je anonimno. Iako su romani doživeli veliki uspeh, njena anonimnost onemogućavala je da se kreće u etabliranim književnim krugovima.
Literalni teoretičari 20. veka uvrstili su je na spisak najvećih literalnih stvaralaca koji su pisali na engleskom jeziku, poredeći je čak i sa Šekspirom.
Literalna snaga Džejn Ostin leži u njenoj sposobnosti veštog ocrtavanja likova, posebno žena, delikatnim potezima kojima se opisuju svakodnevni događaji iz života srednje i više klase odakle uglavnom potiču njeni junaci.
„Ema“, u izdanju „Nove knjige“, roman je o mladalačkoj oholosti i opasnostima pogrešno shvaćene romanse.
Glavna junakinja Ema prilično je bogata, pametna i lepa, ali je i razmažena, tvrdoglava i samozadovoljna. Nimalo ne oseća potrebu da voli i da bude voljena, ali je zato ništa ne uveseljava više nego da se petlja u ljubavni život drugih ljudi. Precenjuje svoju sposobnost provodadžisanja – slepa je za opasnost koju predstavlja njena mašta koja je često navodi na pogrešan put.
Ema i ne sluti da se i sama može naći u mreži koju, iz dobrih namera, tako pažljivo plete drugima.
Džejn Ostin je ovako govorila:
„One koji se žale nikad ne žalim. Osoba, bilo da je gospodin ili dama, koja ne uživa u dobrom romanu mora da je nepodnošljivo glupa.“
Iako su teme ljubavi i braka prožimale sva njena dela, Džejn se nikad nije udala. Potpuno svesna vremena u kojem je živela, o čemu je dosta pisala analizirajući različitu percepciju društva prema imućnim ženama koje ne žele da uđu u brak u odnosu na one koje su siromašne i „teret svojoj porodici“, Džejn jednostavno nije mogla protiv svog srca smatrajući brak iz interesa uvredom časti.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.