piše: Jelena Ranđelović , Biblioteka Bora Stanković
Rene Gijo (1900-1969), francuski je pisac za decu koji je živeo u francuskim kolonijama u Africi, gde je proveo više od dvadeset godina života. Tamo je i napisao većinu svojih književnih dela koja govore upravo o životinjama i njihovom životu, uticaju čoveka na njihovo življenje, te odnosu koji se pritom stvara.
Proslavio se romanima za mlade prema kojima je snimljeno nekoliko filmova.
Godine 1964. dobio je nagradu Hans Kristijan Andersen, najprestižniju književnu nagradu na polju književnosti za decu i mlade.
Roman „Bela Griva“, u izdanju „Pčelice“, nam na uzbudljiv i dirljiv način govori o velikom prijateljstvu između dečaka Folka i ždrebeta Bele Grive.
Dečak Folko odrasta u siromašnoj porodici koja se bavi ribolovom, sa mlađim bratom i dedom Euzibijom. Iako Folko veoma voli konje i želi da bude gardijan (čovek koji se stara o konjima i zna kako da postupa sa njima), njegov deda se ne slaže sa njim i utiče na njega da postane ribar.
Jednog dana čergari hvataju majku Bele Grive, a preplašeno ždrebe ostaje samo. Folko uspeva da ga pripitomi, a onda se među njima rađa jaka veza zasnovana na uzajamnom poverenju.
Posebna draž ovog tužnog romana ogleda se u njegovoj nedovršenosti, jer čitalac može sam da odluči kako će se roman završiti – sa srećnim ili tužnim ishodom.
Ovo epsko prozno delo uči nas ljubavi između životinje i čoveka, uči nas ljubavi uopšte. Jedna od piščevih ideja jeste i da pokaže čitaocima da životinje nekada mogu biti bolji prijatelji nego što to mogu da budu ljudi.
Roman „Bela Griva“ deo je obavezne literature u školama u mnogim zemljama.
Prema istraživanju sprovedenom u Srbiji, učenici četvrtog razreda, kojima je ovo delo lektira, rado čitaju „Belu Grivu“.
Ovo je roman koji navodi na razmišljanje i ostaje dugo u sećanju što ga kvalifikuje za toplu preporuku Biblioteke.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.