KAD VUK POJEDE MOJE LANE, ko je dobar po 100.000 EVRA?

Dragan Kostić, Vranjanac, investitor iz Švajcarske, povratnik koji je 1986. godine krenuo u izgradnju „svog životnog sna“, modernog vrtića koji bi ostavio deci Vranja, na poslednjoj sednici Skupštine grada Vranja, ostvario je svoj san.

Glasajući za tačku 5. na Skupštini, odbornici su dali zeleno svetlo da Grad, pod dogovorenim uslovima, otkupi vrtić „Naše lane“, inače Kostićevo vlasništvo, i tako reši ovu već predugu dramu.

Samo, dali je moguće da će neko, vlast, za 800.000, možda i ceo 1.000.000 evra, „deci Vranja“ utopiti nešto što vredi 200.000 evra, te da će tom prilikom „provizija“ učesnka čitavog posla biti ni manje ni više nego 100.000 evra po učesniku?!

Sve je, naravno, krenulo zamaskirano, sa puno ljubavi i razumevanja za decu Vranja.

Kostić je sve vreme najavljivao moderni vrtić koji će zaseniti ove državne, kako sam reče „prevaziđene i dotrajale vrtiće“, i ponuditi Vranju i Vranjancima za njihovu decu „nešto svetski“.

Samo, da li su na kraju „naša deca“ dobila nešto „belosvetsko“?

Važan datum za čutavu ovu priču je 2018. godina, kada na scenu stupaju lokalni naprednjaci, koji se, usta punih obećanja, usko povezuju sa Kostićem, tako što predsednica UO Predškolske ustanove „Naše dete“, vrla naprednjakinja Gordana Stanković postaje upravnik Kostićevog životnog sna, vrtića „Moje lane“.

Po običaju, kreće zapošljavanje naprednjačkog kadra, upisivanje dece, uz skrivanje istine da vrtić nema potrebne saglasnosti za rad, muvanje u budžetu grada da se dobije subvencije i slično, o čemu su Info Vranjske već pisale.

Ali, to nije dovoljno, pa paralelno sa podizanjem privatnog vrtića na noge kreće kočenje državne investicije u vrtić u naselju Raška – namerno se oteže plaćanje prema izvođaču u objekat koji će po svim standardima primiti 254 mališana i za koji je pare obezbedila, ili obećala da obezbedi, država Srbija, i čijom su se izgradnjom naprednjaci na sva usta hvalili u izbornoj kampanji.

Kada su radovi na tom državnom vrtiću zaustavljeni, jer je izvođač napustio gradilište jer mu niko ništa ne plaća, krenulo se u konačno rešenje problema.

Ideja je sjajna – pošto gradonačelnik ne da pare za finansiranje privatnog vrtića od gradskih para, sve dok ima mesta u državnim vrtićima, odlučeno je da se vrtić u Raški ne pravi, veštački izazove nestašica mesta za mališane, a privatni vrtić kupi i postane državno vlasništvo, naravno parama građana.

Kao olakšavna okolnost može se uzeti dogovor, da se „Moje lane“ kupi na kredit od 48 meseci, a da za to vreme deca idu tamo u vrtić a Grad plaća njihov boravaka.

Posle četiri godine, vrtić postaje vlasništvo Grada. Samo, po koju cenu?

– Vrtić koji Grad kupuje može da primi maksimum 40 deteta, što znači da je neisplativ, nema upotrebnu dozvolu a treba da primi decu i uđe u mrežu vrtića Mudre naprednjačke glave u toj situaciji nalaze spasonosno rešenje – odlučuju da ga grad otkupi za neverovatnu cifru od možda čak miliona evra, što će platiti građani iz svog džepa – objašnjava dobar poznavalac situacije, učesnik pregovora oko ove krajnje sumnjive kupoviine.

Na ovom mestu, treba li verovati kulorskim pričama da su mudre naprednjačke glave, bar njih četvoro, dobri za po 100.000 eura, nit luk jeli nit luk mirisali?

Da li postoje institucije koje će ovo sprečiti ili će se kola slomiti na građanima Vranja?

Po političkim kuloarima se već šuška da se čeka samo transakcija pa da se krivičnim prijavama okite gradonačelnik, odbornici i pojedinci čiji su računi u bankama na radaru nadležnih službi, već duže vreme.

SSB