Jelena Mijović, dramaturškinja Pozorišta Ateljea 212, potpisala je dramatizaciju predstave „Ruža, uvela“ u izvođenju Pozorišta „Bora Stanković“ Vranje.
Mijovićeva je dramaturg komada koji je apsolutni pobednik 53. festivala profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“. Ova kamerna predstava nastala je u režiji Milana Neškovića iz Valjeva, a specijalna nagrada na festivalu dodeljena je i dramaturgu za originalno dramsko delo, nastalo po motivima dela Bore Stankovića.
Budući da ste dugo istraživali, kako ste vi pročitali Boru Stankovića i kako ste ga doživeli?
Bora Stanković je jedan od najsugestivnijih pisaca sa kojim sam se susrela. I, pre svega, ima snagu, moćan je toliko da pre nego što uspete racionalno da ga analizirate, već pulsira u vama. Taj spoj naturalizma i osećanja sveta ranog egzistencijalizma, bavljenje ženom na najintimnijem, najličnijem planu, istovremeno i društvenom, kritika patrijarhata ne samo kroz sudbinu žena, već i muškaraca, i taj fatum, nadvijen nad nama – sve to izbija iz njegovih dela. Da smo neka veća zemlja, Bora Stanković bi na svetskom planu bio u ravni sa Zolom, Strindbergom…
Poznato je da Vranje nema zgradu pozorišta. Kako to komentarišete?
Kao dokaz da ideja živi duže od materije? Da li neko kome je to posao uopšte shvata veličinu problema i apsurd cele situacije?
Jelena Mijović rođena je 21. marta 1971. godine u Beogradu. Diplomirala je Dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Mnoge predstave koje je radila osvojile su nagrade u zemlji i van zemlje. Od 1999. godine, dramaturg je Pozorišta Ateljea 212.
Kompletan intervju možete pročitati u štampanom izdanju Vranjskih.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.