Jedna naprednjačka karijera: Preko trnja do MOĆI U KABINETU gradonačelnika

Smilja Antić, naprednjakinja zaposlena u Kabinetu gradonačelnika Vranja Slobodana Milenkovića, ovih dana, posle kraće neizvesnosti, dobila je rešenje za stalno, saznaju Info Vranjske.

Iako je novopečena radnica Gradske uprave prilično nepoznata široj javnosti, ona u Gradu i među napdnjacima izaziva veliko interesovanje, što aktuelno, zbog zapošljavanja za stalno, što zbog svojih ambicija koje, priča se, nisu male.

Prema navodima onih koji prate njenu karijeru, sve je počelo u “Komradu”, gde je Antićeva, ili Smiljče, kako je svi znaju, počela svoju radnu karijeru, kao inkasant na pijaci.

Šire objašnjenje je bilo da je reč o “snaški iz neke vukojebine oko Trgovišta udatoj u Donje Vranje, doveli je socijalisti preko “moćne” sestre advokatice, nema školu, ali ima tezgarski šarm.”

Pričaju da se uklopila kao nijedna pre, već su je videli za neku od pozicija u „Komradu“, ali nisu znali da će Smiljče da će nadraste sve i da sanja velike snove.

Znala je da je idealna za opštinu, samo je falilo neko da prepozna njene kvalitete.

Takvog među socijalistima, pretežno doseljenicima iz Češlja, nije bilo ni blizu, ali su, na Antićkinu sreću, nadirali njeni, po mentalitetu, poreklu i obrazovanju, naprednjaci iz Donjeg Vranja.

I eto šanse.

Smiljče je na mala vrata ušla u kabinet gradonačelnika kao “skretničar papira i nebitnih informacija”, za ostale, ali ne i za Smiljče.

U skladu sa obrazovanjem i naprednjačkim geslom “što manja škola, viši let”, uspešno je skijala među moćnim ženama kojima je gradonačelnik okružen i zaštićen od nasrtljivih građana.

Počelo je klasično – duga kosa, kratka suknja i tezgarski šarm, a letnji raspust od škole nadoknađen je državnom Višom školom, vranjskom, još letos.

Tako opremljena, Smiljče je, kažu, zacrtala cilj – šefica kabineta – pa odmah krenula u akciju.

Sadašnja svemoćna šefica kabineta pokošena je prvim startom, intrigama i aferama, zamenica Zorka Igraorka Jović “uštopovana kod međukoraka u donjovranjskom oru”, i Smiljče preuzima kontrolu ne samo u kabinetu, već i u politici grada, uz rešenje za stalno, naravno.

Ona sada u Kabinetu predstavlja zasebnu silu koja, priča se, smenjuje direktore, filtrira informacije, dostavlja medijima, meša reči i selfiše se, a ostali rade za nju, kucaju govore, pišu mejlove, lektorišu i koriguju, i tako dan i noć.

Oni koji prte njenu karijeru kažu da je Antićeva nezaobilazna na književnim večerama, kulturnim dešavanjima i elitnim lokalnim restoranima i kafićima, pa sve i selfiše i kiti po društvenim mrežama, da se vidi ko je najuspešniji i najkulturniji od “naših”.

Svi koji je znaju tvrde da uvek puca na visoko, jer “kad može Filipko da dobaci do direktora, može i Smiljče do formalne šefice kabineta, direktorke “Komrada”, pa čak možda i do mesta gradonačelnice”.

Ruku na srce, tvrde poznavaoci, ako se misli na muškost u čakširama, i tu je, kažu, bar za korak ispred Gonzija.

SSB