IVAN VELKOV, još jedan zaboravljeni vranjski slikar

, ,

Ivan Velkov, slikar svetskog glasa rođen je 1930. godine u Vranju. Poreklom je Makedonac, ali zbog procesa srbizacije,  ili kulturne i nacionalne asimilacije, u Kraljevini Jugoslaviji, porodica Velkov je bila prinuđena da  promeni prezime. Preinačili su ga u Veljković. Zbog toga je Ivan, u knjizi rođenih u Vranju upisan  kao Jovan Veljković, a početkom Drugog svetskog rata, cela porodica je u Republici Makedoniji vratila prezime Velkov, a Jovan je prekršten u Ivana.

Na analizi stvaralačkog opusa Ivana Velkova, mnogi univerzitetski profesori u Makedoniji i drugim zemljama u Regionu su odbranili magistarske i doktorske teze. Među njima je i Nebojša Vilić, istoričar umetnosti i redovni  profesor Univerziteta “Sveti Ćirilo i Metodije” u Skoplju.

„Kao član grupe “Mugri”, Velkov se još od svojih prvih radova decidno opredelio da sprovodi principe apstraktne umetnosti . Na samom početku šezdesetih godina prošlog veka, njegove kompozicije, iako motivski još uvek vezane za referencijalnost ka prirodnom sa mnogo više u naslovima slika, nego u kompozicisko-oblikovnom smislu, su među prvim projavama apstraktnog pejzaža u makedonskoj umetnosti, kaže Vilić.

Sa velikim poštovanjem o svom ocu Ivanu Velkovu govori, Irena Velkova, njegova ćerka:

„Tata je završio osmoletku u Vranju, i decenijama je prepričavao kako je na putu od kuće do „žute“ škole, prolazio kroz park u kome je crtao na sazama za prolaznike,  a ljudima je bilo žao da mu narušavaju „crteže“, pa su gazili travu“, seća se reči svoga oca Irena Velkova.

Kaže da je mnogo voleo Vranje, imao je mnogo prijatelja i kad god je bio u prilici Ivan Velkov je sam, ili sa porodicom svaćao u grad i odlazio na Pržar, odakle se vidi panorama Vranja. Rodni grad mu se nije ni na koji način odužio. Nikada nije bio pozvan na neku svečanu akademiju, a kamo li da mu se priredi za života ili posthumno njegova izložba. Inače, bio je veoma angažovani umetnik.

Slike Ivana Velkova nalaze se u skoro svim galerijama i muzejima u Makedoniji. Najveću zbirku ipak ima Nacionalna Galerija.

Inače, Ivan Velkov je samostalno izlagao u gotovo svim većim gradovima nekadašnje Jugoslavije. Učestvovao je i na mnogo grupnih izložbi. Izlagao je i u Nirnbergu, Štutgardu, Berlinu, Rimu, Londonu, Bradforfu, Bejrutu, Damasku, Tripoliju, Parizu, Medžiku, Crnoj Gori,  Beogradu, Sarajevu, Novom Sadu, Strumici, Kumanovu, Kočanima i na nekoliko savršenih monumenata  u po nekoliko sala Nacionalne  Galerije u Skoplju,  1994, 2003.  i  posthumno 2013. Početkom ovog veka, 2000. godine u renoviranom objektu Nacionalne galerije, u jednom prelepom srednjevekovnom amamu Daut paše, proglašen je za doajena makedonske likovne umetnosti. To je poslednje profesionalno priznanje koje je dobio. Preminuo je 2008. godine.

S.C