U Srbiji su od početka godine ubijene 22 žene, a još u pet slučajeva se sumnja da se radi o rodno motivisanom ubistvu, pokazuju podaci relevantnih institucija.
Tim povodom je NVO “Autonomni ženski centar” zahteva da se uvede zvanična javno dostupna državna statistika o broju femicida i formira nadzorno telo za njegovo praćenje, koje bi analiziralo svaki slučaj, utvrdilo zašto sistem nije uspeo da zaštiti žene i spreči da i druge žene budu ubijene.
Femicid, ili rodno motivisano ubistvo je zločin iz mržnje prema ženama, proizilazi iz stava da je žena vlasništvo muškarca.
Ova ubistva su uglavnom brutalna i na godišnjem nivou u Srbiji bude ubijeno oko 30-ak žena.
AŽC bavi specijalističkom podrškom ženama sa iskustvom nasilja, a podatke o ubistvima prikupljaju iz medijskih izveštaja i kako navode u četiri slučaja nasilje je bilo prijavljeno nadležnim institucijama.
Vranjanka Dejana Stošić bila je ambasadorka mladih Srbije u Evropskoj mreži “Žene protiv nasilja” u periodu od 2018. do oktobra ove godine kada joj je istakao mandat.
U okviru svog rada bavila se promovisanjem Konvencije Saveta Evrope, poznatije kao Istanbulske konvencije, takođe se bavi i edukacijom i prevencijom nasilja.
Kako ona navodi za naš portal neke države članice EU kao što su Poljska, Slovenija, ali i one van EU, kao Turska, pokušavaju da ponište ratifikacije ove konvencije, dok se u Srbiji po njenim rečima samo navodno radi na sprovođenju obaveza iz Istanbulske konvencije.
– Jedna od preporuka Istanbulske konvencije jeste da država pomaže organizacijama koje su specijalizovane za pomoć ženama žrtvama nasilja i organizacijama koje se bave prevencijom nasilja. U našoj zemlji takva pomoć je mizerna – kaže naša sagovornica.
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoć, koji je stupio na snagu prošle godine stavio je žrtve nasilja u još nepovoljniji položaj, jer je, kako navodi Dijana Malbaša iz Autonomnog ženskog centra, onemogućio pristup mnogim ženama.
– To se dešava iz razloga što je zakon propisao da besplatnu pravnu pomoć odobravaju jedinice lokalne samouprave i da se velikom delom besplatna pravna pomoć finansira iz lokalnog budžeta, a one nemaju sredstava za to. Sa druge strane zakon je ograničio nevladine organizacije da pružaju besplatnu pravnu pomoć, na način na koji su to ranije radile – objašnjava naša sagovornica.
U saopštenju za javnost AŽC pojašnjava da je krug korisnica besplatne pravne pomoći postavljen na žene čiji su prihodi ispod minimalnih.
Novčanu socijalnu pomoć ostvaruje žena koja ima prihode ispod 8.283 dinara, a sastavljanje krivične prijave po advokatskoj tarifi iznosi 4.500 dinara, pa veliki broj žena koje ne ispunjavaju uslove za besplatnu pravnu pomoć odustaće iz finansijskih razloga od krivičnog gonjenja učinioca.
– Međunarodne organizacije zahtevaju od Srbije da ona finasira usluge za podršku žrtvama nasilja u porodci iz svojih sredstava, a Srbija to ne radi uopšte ili ne radi u dovoljnoj meri. Za pet godina su podržali samo jedan projekat NVO koji se bavi podrškom ženama žrtvama nasilja, dok su s druge strane svesrdno davali novac crkvenim organizacijama – kaže naša sagovornica.
Na poslednjem javnom konkursu za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja objavljenom u februaru ove godine, od ukupno 130 podržanih projekata, nijedan projekat namenjen podršci ženama žrtvama nasilja, niti žrtvama krivičnih dela, nije dobio podršku Ministarstva pravde, navodi AŽC u obraćanju javnosti.
Nijedan dinar, od ukupno dodeljenih 500 miliona dinara, nije namenjen za ovu kategoriju lica, navode u saopštenju i dodaju da je Ministarstvo pravde sa po pola miliona dinara podržalo projekte postavljanja koša u fiskulturnoj sali i postavljenje tri mobilna toaleta, dok je za projekte građevinskih radova na zgradama verskih organizacija izdvojeno preko 16 miliona dinara.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju saopštili su da je u 2020. za 10 učinilaca nasilja bio određen pritvor, troje su ponovili delo, izrečene su 142 hitne mere, bilo je četiri maloletne žrtve i 159 punoletnih, a broj novoprijavljenih slučajeva ove godine je 118.
Ekonomske posledice pandemije, kao što su gubitak posla ili prihoda snažno pogođaju žene na način da ih čine finansijski zavisnim i smanjuju im mogućnosti da se odvoje od učinilaca nasilja.
Malbaša podseća da je sve izraženije ekonomsko nasilje posebno u vidu nedavanja izdržavanja.
– Važna poruka koju treba da pošaljemo ženama je da one nisu krive za nasilje, da je odgovornost za nasilje uvek nad onim ko nasilje čini isto tako je važno da kažemo ženama da one nisu same i da izlaz iz nasilja uvek postoji i podržavamo ih da se jave ženskim nevladinim organizacija na koje mogu da pozovu i anonimno, da razgovaraju sa nekim o tome što im se dešava, da se informišu koje sve mogućnosti postoje za izlazak iz nasilja – ističe Malbaša.
SOS telefon za žene žrtve nasilja u Vranju je 0800/001/017 i radi 24 časa. dmevmp. ceče nedelje.
Možete im pisati i putem njhove Facebook stranice SOS telefon Vranje.
D. Cvetković
Ovaj tekst je emitovan uz pomoć i podršku European Endowment for Democracy (EED). Donator ne snosi odgovornost za mišljenja i stavove iznete u ovom tekstu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.