Vranjanac Stefan Jovanović izjavio je za portal Vranjske da je u fabrici GEOX-u, u kojoj je radio od 16. septembra 2015. godine, otkaz dobio poštom 23. avgusta ove godine.
-Dvanaestog avgusta, dan pre godišnjeg odmora, pozvan sam u sobu koju zovu recepcija.
Tu mi je pravnik ponudio da potpišem petomesečni ugovor o radu koji je, pazite sada, isticao za tri dana.
Naravno, pitam pravnika kako sada da ga potpišem i zašto to nije učinjeno ranije, a on ne odgovara ni reč, već samo sleže ramenima.
Posle velikog razmišljanja potpisao sam taj ugovor, jer jednostavno nisam imao izbora. Posao mi je bio neophodan jer posle smrti majke 2011. godine, živim sa ocem penzionerom – kazao je Jovanović.
Otišao je na odmor 13. avgusta, a deset dana kasnije 23. avgusta, doživeo veliku neprijatnost.
– Samo što nisam doživeo nervni slom jer mi je poštom stigao otkaz i radna knjižica. Možete da zamislite kako sam se osećao.
Ali, da budem iskren, živeći stalno u tom okruženju pod nabojem i tenzijama, nešto tako sam i očekivao.
Naravno, pitao sam sebe, zašto su to uradili?
Zašto su me iz firme odstranili za vreme odmora?
Jedini odgovor može da bude zato što sam za 11 meseci rada, bio dvadesetak dana na bolovanju koje sam uredno pokrio doznakama.
Dok sam radio, sve vreme primao sam minimalac od 21.000 dinara.
Sada sam na ulici.
Šta sada da radim?
Kada je stigao u GEOX, najpre je potpisao ugovor o radu na jedan mesec.
– Po njegovom isteku, istoga dana, potpisao sam novi ugovor na dva meseca.
Do tada je sve bilo krajnje korektno.
Po isteku drugog, nastavio sam da radim, ali nisam dobio na potpis nikakav novi ugovor o radu.
Inače, mnogi radnici su posle šest meseci rada, dobili ugovor na neodređeno.
Ja sam se raspitivao nekoliko puta o mom statusu, a odgovor je uvek bio – sačekaj, strpi se.
Dakle, od marta 2015. ja sam radio bez ikakvih papira, bez ikakvog ugovora.
Nijedanput od pretpostavljenih nisam dobio primedbu na svoj rad.
Jovanović je dodao da mu i danas teško pada što radnici nemaju svoje ime i prezime.
-Tamo je svaki radnik – broj!
Ja sam bio 391.
Radna klima i poslovna filozofija u toj kompaniji zasnivaju se na konstantnom strahu i stresu radnika da svakog trenutka može dobiti otkaz.
Tamo je svaki radnik „sledeći pred otkazom“, tako da svi dobro znaju da ih najmanja greška vodi na ulicu, pa je zato i normalno što za mašinama, posebno žene, padaju u nesvest – zaključio je Jovanović koji tokom ovog razgovora pristao da da odgovor na svako pitanje, ali je odbio da mu slika bude javno objavljena.
R. Irić
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.