, 
Dr Milijanka Novković je svoju karijeru počela je 1976. godine u Vranju, na Odeljenju opšte medicine, gde je vrlo brzo, kao mlad lekar postala načelnica odeljenja.
U prestonicu se preselila 1981. godine, kao specijalizant opšte hirurgije na Drugoj hiruškoj klinici.
Po otvaranju prešla je na Kliniku za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.
Dr Novković je pred sam početak rata bila mesec dana u radnoj poseti klinici „Rebro“ u Zagrbu, što pamti kao veoma lepo iskustvo.
„Kod njih se završili izbori. Tuđman izabran za predsednika. Komeša se. Ali oni su bili toliko divni ljudi, da onog trenutka kada uđete na kliniku vi uđete u neki drugi svet“, kaže Novković i dodaje da je već drugog dana na poslu imala svoju šolju za kafu.
Ona dodaje da su uslovi rada u Hrvatskoj tada bili fenomenalni, sa staklenim hiruškim salama, odličnim mogućnostima za dijagnostiku i organizacijom, a da se direktor Klinike potrudio da konstantno ulazi u operacionu salu, ali i da njen društveni život u Zagrebu bude dobar.
„Oni su se ponudili da svako od njih jedno veče izađe na najmanje sat da me voda po Zagrebu. Za 30 dana nijednu jedinu reč nisam mogla da čujem o politici“, kaže Novković i dodaje da je za katolički Božić ispod jelke dočekao poklon – skulptura Bana Jelačića i knjiga „Moj Zagreb“ koju su potpisali svi hirurzi sa plastične i rekonstruktivne hirurgije.
Ona kaže da joj je bilo ponuđeno da ostane na „Rebru“, ali da je odbila prvenstveno zbog udaljenosti od Vranja, ali i zbog političke situacije.
Novković je kolege iz Zagreba prvi put videla 1996. godine u Italiji i kaže da su joj se obradovali „kao rođenoj sestri“.
„Susret je bio nabijen emocijama, kao juče da smo se videli“, kaže Novković.
Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju Vranjskih.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.