Sramno ponašanje nadležnih u pozorištu “Bora Stanković”, vezano za održavanje dva spojena festivala, “Borinih pozorišnih dana” i “Joakima Vujića”, na samom kraju dobilo je i svoj šlag na torti.
Naime, umesto najavljene predstave „Vlast i njena opozicija“, po tekstu Nebojše Romčevića, u režiji Egona Savina niškog pozorišta, koja je dugo najavljivana kao događaj u čast nagrađenih, malobrojna publika imala je priliku da pogleda predstavu lokalnog teatra “Kepler 452-B”, čija je premijera bila još 2018. godine u Domu Vojske.
Naravno, o ovoj promeni publika nije obaveštena, iako se o njoj znalo najmanje jedan dan ranije, a lokalni plaćenički mediji o njoj nisu prozborili ni reč, dok nacionalni mediji prenose da je sve u redu, i da su i Nišlije nastupile na “Joakimu”.
Sve je počelo još najavom festivala, koji su nadležni, dakle direktor Pozorišta u Vranju Nenad Jović i njegovi prirepci, sa svojim istomišljenicima iz Zajednica profesionalnih pozorišta Srbije, inače organizatora “Joakima”, nazvali “Joakim u poseti Bori”, ideja koja suštinski poništava i jedan i drugi festival.
Muka je bila kako određene predstave ugurati na “Joakima” na mala vrata, van selekcije, pa je smišljeno da se sve smeša i da po jednima izgubi svaki smisao, a po drugima ipak da šansu i onima koji je nisu zaslužili posle nepristrastnog ocenjivanja.
Srećom, ovakvu situaciju presekao je gradonačelnik Milenković, insistirajući da se obavezno održe 40. “Borini pozorišni dani”.
I ova odluka dočekala je potpuno nespremne lokalne vođe pozorištanaca, pa nisu imali ni plan, ni pare, ni selektora, a očigledno ni pameti za jedan tako obiman događaj.
Ne stoji razlog da su imali kratko vreme – od 39. festivala prošlo je godinu dana, pa ostaje pitanje šta je za to vreme Jović radio, budući da pozorište nije radilo najmanje osam meseci ama baš ništa?
Bavio se svojim omiljenim hobijem, prodajom lubenica?
Uglavnom, i tu su se izbrukali pod dirigentskom palicom Jovića – od planiranih preskormnih četiri, Vranjanci su videli samo dva gostovanja, a dva su otkazana!
I nikome nije palo na pamet da kaže da “Borinih dana” zapravo uopšte nije ni bilo!
Ali, usledio je, ko zna zbog čega, za Jovića i ekipu važniji događaj – “Joakim”.
Takvi kakvi su, u vranjskom pozorištu ni to nisu uspeli da organiziju – gledaoci su ostali bez najavljenog programa, ko zna čijom voljom.
Ajde, to i nije baš neobično, ali, kako nije bilo pameti da se to najavi, da se publici unapred kaže šta ih čeka, da se ponudi zamena karata ili slično?
Ne, ćutanje i krijenje.
Nije ni čudo – davno su prošla ta predlubeničarska vremena kada je publika nešto značila Pozorištu, i Pozorište njoj.
Davno je prošlo vreme kada se nešto radilo, u nečemu uspevalo, nekuda išlo.
Svega toga sada nema. Dovoljno je slikanje, primanje tuđih nagrada i usiljeni osmesi onih koji za ovakve nebuloze odvajaju pare građana.
Ako i ovo nije dovoljno da vlast smeni direktora Jovića i nađe nekog ko bi koliko toliko mogao da odgovori pretnji propasti kojoj Poozorište hrli sa širokim osmehom, šta jeste?
Ako nije dovoljna milionska šteta koju je Jović svojim direktnim neznanjem i štetočinskim delovanjem naneo teatru, šta onda jeste?
Ili je SNS zadovoljan ovakvim razvojem situacije, pa i ne ume, ne želi i ne traži bolje, već im je i Jović sasvim dovoljan?
SSB
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.