ALEKSANDROVAČKO: Fali još MILION EVRA

,

Resanacija Aleksandrovačkog jezera koštaće oko milion evra, procenjuje pomoćnik gradonačelnika Vranja Slavoljub Stojmenović.

On dodaje da će tek na bazi projekta za resanaciju akumulacije, smeštene na sedmom kilometru jugoistočno od Vranja, na kome ozbiljno trenutno rade dva referentna državna instituta, „Batut“ i „Vinča“, lokalna vlast moći da traži potencijalne investitore.

– Nećemo moći sami da to finansiramo, sasvim je sigurno.

Naš investitorski kapacitet je sufinansiranje radova sa 10, 20 ili 30 odsto, kako se to obično čini u zajedničkim projektima sa ministarstvima.

Probaćemo i da pronađemo strane investitore – navodi pomoćnik gradonačelnika.

Stojmenović, zadužen za projekat resanacije jezera ispred lokalne samouprave i za kontakte sa institutima, navodi da na jezeru postoji „ozbiljan problem“, zbog čega se i vrlo ozbiljno pristupilo procesu izrade projekta.

– Nekoliko meseci unazad radi se monitoring, a projekat sa ozbiljnom analizom problema bi trebalo da bude kompletno završen za manje od dva meseca.

Završetak projekta je preduslov da apliciramo za pare kako bismo taj nasleđeni problem konačno rešili – kaže Stojmenović.

PERISKOP

„Bilo je više takvih inicijativa i formiranja radnih grupa do sada, ali nisu preduzete bilo kakve konkretne mere da se problemi na jezeru reše. Neću da ulazim u to da li je najnovija inicijativa politički motivisana, ali znam da je u vezi sa tim bilo mnogo laži i podmetanja na moj račun, zbog čega sam i tužio predsednika Okružnog podbora SPS Sinišu Mitića i sve što je izrekao moraće da dokaže na sudu“, navodi Andonov u izjavi za Info Vranjske.

On, na novinarsko pitanje, precizira da je ustanovljeno da se u jezeru i dalje nalaze cijanobakterije.

– One prilikom isparenja „pucaju“ u dodiru sa vazduhom i oslobađaju toksične materije.

Zbog toga je Zavod za javno zdravlje u Vranju ranije već zabranio kupanje i korišćenje vode iz jezera na bilo koji način, pa i za navodnjavanje i napajanje stoke – kaže Stojmenović.

Prisustvo Instituta „Vinča“ u celoj priči on objašnjava kapacitetima tog instituta u pogledu specijalizovanih laboratorija (ima ih 17).

– Svaka ta laboratorija je kao posebna firma i vrlo su ozbiljni u poslu, prezadovoljni smo, saradnja ide u najboljem mogućem pravcu.

Važno je da problem nije odložen negde u fioci, već ga rešavamo punom parom – zaključuje Stojmenović.

Šta će isplivati iz mulja

Aleksandrovačko jezero formirano je 1964. godine, kao veštačka akumulacija.

Prvobitna namena mu je bila navodnjavanje voćnjaka i povrćnjaka u okolnim selima.

Pripadalo je u početku kombinatu „Poljoprodukt“, koji je u međuvremenu propao, pa je brigu o jezeru preuzela opština Vranje.

Jezero je tako izgubilo svoju prvobitnu namenu i postalo izletište, koje je vremenom postalo mesto rekreacije i ribolova.

Godine 2008. referentni Institut za „Jaroslav Černi“ iz Beograda izradio je obimnu studiju o revitalizaciji.

Proces je završen, jezero je isušeno, očišćeno i ponovo napunjeno do 2010. godine, ali je ubrzo, zbog pojave cijanobakterija, otrovnih modrozelenih algi, ešerihije, zatvoreno za kupanje, ribolov, navodanjavanje i napajanje stoke.

D. Dimić

MITIĆ: Andonov da uzme lopatu i da čisti Aleksandrovačko jezero