Slučaj optužbi za seksualno zlostavljanje uprotiv Miroslava Aleksića izazvao je mngobrojne reakcije.
Dominantno je divljenje prema samom činu i hrabrosti glumica Milene Radulović, Ive Ilinčić i ostalih devojaka koje su smogle snage i odlučile se da razotkriju sve ono što se, po njihovom svedočenju, godinama dešavalo u školi glume „Stvar srca“.
Javnost je s pravom ogorčena i pomalo uplašena celom pričom.
S pravom jer su ove devojke pokrenule mnoga važna pitanja koja dosežu daleko od ovog konkretnog slučaja.
Postavljaju se mnoga pitanja bez valjanog odgovora. Jedno od njih, trenutno pomalo u senci, je takozvana sekundarna viktimizacija žrtava.
Svi dosadašnji slični slučajevi, nakon što se slegne prvobitna zainteresovanost javnosti, u prvi plan su izbacivali ovaj kompleksan problem sa kojim će se sigurno suočiti i Aleksićeve žrtve.
Iako kompleksniji, pre svega, zbog direktne umešanosti crkve i države, „afera Pahomije“ može poslužiti kao dobar primer šta sve mogu očekivati ove hrabre devojke u sudskom procesu, ako do njega dodje.
Sa druge strane, čini se da je poslednje vreme da se pravosudni sistem suoči sa činjenicom da je u slučajevima seksualnog zlostvaljanja sudski postupak u velikoj meri dehumanizovan i da su potrebne temeljne reforme koje bi obezbedile zaštitu žrtava upravo od sekundarne viktimizacije ali ne one medijske, tabloidne, već sistemske.
Ta reforma bi morala da obezbedi drugačiji tretman žrtava i spreči ponovno silovanje, ovoga puta u sudnici.
Podsetimo se, „slučaj Pahomije“ je praktično pokrenut oktobra 2002., godine kada je jedan od maloletnih dečaka optužio vladiku Pahomije (Gačića), episkopa vranjskog, za seksualno zlostavljanje.
On je taj svoj prvi iskaz dao pred inspektorima vranjskog MUP-a u potrazi za pravdom ali i tražeći olakšanje, oslobodjenje od psihičkih problema koji su ga godinama mučili.
Ubrzo, potom, ispostavilo se da on nije jedini.
Pridružilo mu se još četvorica dečaka koji su imali slična iskustva sa vladikom Pahomijem.
Dečaci su nakon iskaza u policiji, nakon konsultacija sa njihovim zastupnikom advokatom Aleksandrom Stojkovićem i roditeljima, odlučili da progovore i za lokalni nedeljnik „Vranjske“ u kome su obelodanjena samo delići Pahomijevih zlodela.
Oprostićete mi na ličnoj noti, ali kao neko ko je slušao i beležio njihove ispovesti, do dana današnjeg, a novinarstvom se bavim tri decenije, ništa mučnije nisam čuo ni doživeo od tih priča koje su zaista bile neverovatno iskrene i bolne.
Ovo je važno jer je to bio samo početak njihovog hoda po mukama stazama i bogazama srpskog pravosuđa.
Istraga protiv Tomislava Gačića, odnosno vladike Pahomija, pokrenuta je 14. februara 2003. godine, a sudjenje, odnosno optužni predlog je podnet 24. aprila te iste godine.
Postupak je formalno okončan 2.000. godine kada Vrhovni sud Srbije po zahtevu za zaštitu zakonitosti utvrdio da su tokom sudjenja povredjena prava dečaka, te je zbog toga kod dvojice dečaka došlo do zastarevanja.
U druga dva slučaja Tomislav Gačić je oslobodjen krivice.
Ministarstvo pravde je isplatilo dečacima po milion dinara kao naknadu za pretrpljenu štetu, međutim, sudija Katarina Randjelović koja je donela oslobadjajuću presudu ostala je bez ikakvih sankcija.
Ono što je važno za aktuelni postupak protiv Miroslava Aleksića je da su žrtve vladike Pahomija tokom suđenja preživele pravu golgotu.
Naime, prema računici jednog od njih, on je 11 puta morao da ponavlja šta mu se sve dešavalo u susretima sa vladikom.
Morao je da prepričava isponova svoje mučne doživljaje pred inspektorima u MUP-u, istražnom sudiji, tužiocu, sudskim većima u Vranju i Nišu gde je kasnije prebačeno sudjenje.
Nekoliko puta, više nije siguran koliko, morao je da se suoči sa Gačićem, a bio je izložen i takozvanom unakrsnom ispitivanju koje je posebno mučno jer su advokati odbrane pokušavali na sve načine da dečake uhvate u laži.
Upravo zbog toga, kako je svedočio njihov zastupnik advokat Stojković, pomišljali su da odustanu od svega jer je bilo jako mučno susretati se toliko puta sa svim onim što su preživeli.
Poredjenja radi, u Holandiji i još nekim drugim državama svedočenja žrtava se snimaju i puštaju preko video linka kako bi se upravo izbeglo dodatno uznemiravanje.
Srbija nije Holandija, pa će sasvim sigurno, i devojke koje optužuju Miroslava Aleksića ćeka nešto slično i one moraju da se psihički pripreme za tu sekundarnu viktimizaciju koja može da bude vrlo neprijatna, naročito u situaciji kada imamo očigledne primere da do medija i sada u fazi istrage izjave oštećenih pronalaze svoj put do medija.
Ovaj slučaj, osim svog sudskog epiloga, morao bi da bude povod za strućnu raspravu i pokretanje inicijativa za zakonske izmene koje bi ubuduće morale da spreče situacije u kojima žrtve seksualnog zlostavljanja postaju i žrtve sudskog postupka.
Vukašin Obradović za „Vreme“
Hronologija AFERE PAHOMIJE
12. oktobra prvi slučaj prijave MUP-a
31. decembra 2002. godine advokata Aleksandra Stojković je podneo krivičnu prijavu u ime trojice dečaka protiv Tomislava Gačića Okružnom javnom tužilaštvu.
13. januara 2003. krivična prijava stiže u Opštinsko javno tužilaštvo
14. februara 2003. Opštinsko javno tužilaštvo podnosi zahtev za pokretanje istrage istražnom sudiji
12. februara 2003. godine, iz trećeg pokušaja, u 7.15 h saslušana je Tomislav Gačić
31. marta 2003. okončan je istražni postupak
24. aprila 2003. Opštinsko javno tužilaštvo podnelo je optužni predlog protiv vladike Pahomija
29. maja 2003. odloženo je prvo ročište zbog bolesti Pahomija. Zatraženo je odlaganje od tri meseca zbog teške bolesti a potvrda je izdata od jedne privatne klinike U beogradu.
15. jula 2003., godine odložen je i drugi glavni pretres jer se prema potvrdi iz iste privatne klinike Gačić nalazio na lečenju.
April 2005. godine sudski proces je preseljen u Opštinski sud u Nišu.
Ovaj tekst je emitovan uz pomoć i podršku European Endowment for Democracy (EED). Donator ne snosi odgovornost za mišljenja i stavove iznete u ovom tekstu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.