(foto: OK Radio) – Pre koji dan, dođe čitateljka Vranjskih (ime i adresa poznati redakciji) da objavi čitulju za brata, koji se upokojio pre 10 godina.
I onako uzgred, ispriča kratku priču, koja mnogo govori; o običajima, o vranjskoj crkvi, o samim Vranjancima, koji ovo trpe već 23 godine.
– Kada je brat preminuo, prilikom pogreba smo odlučili da ne bude daće, da se ne jede i ne pije, po našim običajima, već smo uplatili 15.000 dinara da se sredi grobljanska staza koja vodi do bratovljevog večnog počivališta, ali ne samo njegovog; koliko je sahranjenih tu, a živ čovek ne može da prođe do njihovih grobova, da im sveću zapali?
Staza je u katastrofalnom stanju, i ne samo ta jedna, nego skoro sve.
Kada su se navršile tri godine od bratovljeve smrti, pitala sam nadležne na groblju – „šta bi sa onom donacijom koju sam dala da se uredi staza, jedva sam prošla do bratovljevog groba“?
Ma gospođo, kaže mi nadležni, sve je to u redu, samo vi kažite – hoćete li asfalt, kocku, beton…
Svejedno mi je – kaže naša sagovornica – vi uredite prema vašim projektima, ali je, zaboga, nekako uredite!
I evo, navrši se deset godina od bratovljevog upokojenja, pare su uplaćene, a staza je u sto puta gorem stanju nego što je bila.
I pitam jednog sveštenika, koji je valjda zadužen za to – „Oče, znate li vi nešto o onoj našoj donaciji od 15.000 dinara, od pre deset godina, da se ova staza uredi“?
„Kako ne znam, gospođo“, prosto se uvredi čovek.
„Pa, šta je sa stazom? Ovde je gore nego pre deset godina“?
„Ništa, gospođo, vi ne brinite, te su pare otišle u dobre svrhe, za crkvene potrebe“.
„Kakve crkvene potrebe“?
„Pa, sveće, zejtin… znate, sve to košta“…
G. M. A.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.