Gordana Ristić, predsednica dugogodišnjeg udruženja Generator u Vranju, izjavila je za InfoVranjske.rs da mladi imaju slabe mogućnosti da se razviju u društveno odgovorne građane.
Sagovornica navodi da je položaj mladih u Vranju, kao i u celoj Srbiji, ali i položaj samih građana i građanki – težak.
Najbolje je bilo svakako 80-tih jer su preovladali ostaci socijalističkog samoupravljanja koje jeste bilo koliko-toliko uređeno društvo, sa manje-više kvalitetnim, barem kulturnim životom, kaže ova istaknuta građanska aktivistkinja.
Ona je navela da nema ozbiljnog samozapošljavanja mladih i da su zdravstvene usluge loše.
Posla nema, a ni ozbiljnijeg podsticaja samozapošljavanja mladih, o samostalnom stanovanju može samo da se sanja, zdravstvene usluge su dostupne, ali loše, kritikuje nekvalitetne uslove za život Gordana Ristić.
Istakla je da kulturni život za mlade kao da ni ne postoji.
Kafići čine okosnicu kulturnog života mladih, što je porazno, s tačke gledišta kvalitetnog upravljanja gradom. S druge strane, važno je i značajno jer je jedino, pa tako može da vam se desi da završite na koncertu ozbiljnog bluzera iz Engleske u kafiću usred poslovne zgrade u centru grada, kaže sagovornica.
Ono što je potrebno jeste ozbiljan pristup problemima mladih i njihovom rešavanju.
Ne očekujem da se reše problemi. Vlast se mladima u poslednjih skoro 25 godina nije ozbiljnije bavila. Mladi se uglavnom, kao i sve ostalo, prepoznaju kao problem i obećavaju se rešavanja i rešenja samo uoči izbora, i kada oni prođu imamo vraćanje na „mrtvo more“, tj. na redovno stanje, navodi Ristić.
Ristić koja je organizovala i proteste protiv nasilja prošle godine, u vezi Omladinskog centra ističe da je Vranju oduvek bio potreban.
80-ih je tu funkciju vršio tek završeni Kulturni centar, gde su se dešavale razne stvari: dobri koncerti, ozbiljne izložbe, škola kompjutera, škola animiranog filma itd. Onda smo 90-ih dobili OKCE, koje, na moju žalost, nikad nije ni zaživelo kao pravi omladinski kulturni centar, rekla je višegodišnja predsednica „Generatora“.
Istakla je da i omladinski centar, kao i omladinski kulturni centar, podrazumeva organizaciju i odgovorno upravljanje, a toga nikad nije bilo.
U 20-tim godina 21. veka mi više nemamo ni OKCE, iako ga mladi u Vranju nikad stvarno nisu ni imali. I to bi otprilike bio kraj priče, završava tužnom istinom Gordana.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.
Nema odavno Okce , još da ukinu i Maj mesec muzike , pa da se definitivno oprostimo sa kulturom….a već jesmo… zbogom pameti … samo političari se bave politikom i imaju sve što im treba…
Nema OKCE ali nema i mladih, Vranje nije ni grad vise vec varosica, 40ak hiljada stanovnika u vrh glave
Mladi nemaju prilike, okruzenje a ni uzore u ovom propalom gradu, u svakom smislu reci.. Ne mogu deca da se razviju i da dobace ni 10% od onoga sto bi mogli, da rastu u nekoj razvijenijoj i sredjenijoj sredini
Zanimljiv tekst.Raduje cinjenica da su mladi preduzeli korake vadjenjem licnih dokumenata a pre svega putnih isprava zarad svega navedenog u tekstu.
Meni nije jasno kako mogu njihovi roditelji da mirno gledaju njihov odlazak bez trunke nade za povratak a kad te roditelje pitate za bilo sta oni kazu da je ovde odlicno .
Voleo bih da mi neko strucno lice iz domena psihologije objasni ovaj poremecaj.