Đelić: Obnovljivi izvori energije su budućnost

Milan Đelić rođen je u Vranju, gde je završio osnovnu školu ,,Jovan Jovanović Zmaj‘’ i srednju Medicinsku školu u Vranju. Obrazovanje i školovanje dalje nastavlja  u Beogradu gde je završio osnovne i master studije na Rudarsko – geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer hidrogeologija. Trenutno je na drugoj godini doktorskih studija pomenutog fakulteta.

InfoVranjske.rs: Šta predstavlja hidrogeologija?

Milan Đelić: Hidrogeologija kao posebna grana geologije bavi se izučavanjem podzemnih voda, njihovim poreklom, kretanjem, vezom sa površinskim i atmosferskim vodama, i mogućnošću njihovog korišćenja u određene svrhe. Praktično, hidrogeolog se bavi pronalaženjem podzemne vode u svrhu njenog korišćenja (vodosnabdevanje, korišćenje energije vode, melioracija, industrija…) , sprovodi pravilno korišćenje-prati  njen režim (kvalitet i kvantitet) tokom crpljenja kako ne bi došlo do njenog narušavanja kvaliteta kao i ,,precrpljivanja’’ voda sa okolnih izvorišta.

InfoVranjske.rs: Na kom projektu trenutno radiš? 

Milan Đelić: Trenutno radim na poziciji saradnika za bezbednost i zdravlje na radu na projektu ,,EFW Vinča” u Beogradu.  Deponija „Vinča” formirana je 1978. godine, a od 1998. jedina je na području grada. Prima oko 1.500 tona otpada dnevno, što je čini najvećim mestom za odlaganje smeća u Srbiji. Vinča je i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope, ali i veliki ekološki problem, zbog čega se o njenoj sanaciji govori decenijama. U avgustu 2017 godine grad Beograd je odlučio da prihvati ponudu konzorcijuma francuske kompanije ,,SUEZ” i japanske ,,ITOČU”.  SU­EZ i ITO­ČU su zajed­nič­ki re­a­li­zo­va­li mno­go pro­je­ka­ta, me­đu ko­ji­ma su če­ti­ri ener­ga­ne na čvrst ot­pad u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, pro­je­kat desalinacije vo­de u Austra­li­ji, u Oma­nu i in­ve­sti­ci­je u si­stem za  snab­de­va­nje pit­kom vo­dom na Ka­nar­skim ostr­vi­ma.

Sistem će fukcionisati na način da se razvrstani neopasni i nereciklirani otpad spaljuje u izgrađenoj spalionici, a preostala šljaka, posle hlađenja, otprema do posebne kasete u okviru „nove deponije”. Električna energija proizvodiće se u turbinskom postrojenju i isporučivati elektrodistributivnoj mreži. U toku grejne sezone parna turbina će pored električne energije proizvoditi i toplotnu i biće povezana na sistem daljinskog grejanja, na toplanu ,,Konjarnik”.

Plan je da se pri završetku izgradnje postrojenja, testiranjanja samog postrojenja i commissioning-a oko 25.400 stanova, koji su deo toplane Konjarnik energijom snabdevaju iz otpada sa deponije Vinča. Projekat je u završnoj fazi izgradnje postrojenja i početka testiranja pojedinih procesa. Očekuje se da postrojenje bude pušteno u rad ove godine.

InfoVranjske.rs: U Vranju uskoro treba da bude otvorena fabrika za preradu otpadnih voda. Da li to znači da će voda u Moravi uskoro biti prijatna za kupanje i rekreaciju?

Milan Đelić: Svrha svake fabrike za preradu otpadnih voda je da te otpadne vode kroz sisteme prečišćavanja otpadne vode, vrate vodu istog ili ,,boljeg kvaliteta“ u recipijent (Južnu Moravu), a otpadni ,,čvrsti“ deo iskoristi za dobijanje energije za samoodrživo funcionisanje postrojenja. Srećan sam što je i naš grad dobio postrojenje ovakvog tipa, tako da se nadam da će kroz podizanje svesti građana o čuvanju naše prirode i reka kroz neko vreme stanovnici Vranja možda moći na kupanje u Južnu Moravu.

InfoVranjske.rs: Koji su potencijali za razvoj privrede u Vranjskoj Banji usled postojanja mineralne vode visoke temperature?

Milan Đelić: Jedan od  razloga upisivanja na Rudarsko-geološki fakultet, posebno smer hidrogeologija je blizina najtoplije vode u Evropi i slušanje priča o njenom potencijalu. Kroz godine studija sam saznao mnoge benefite korišćenja ove vode, kako i kako neki narodi sa mnogo ,,skromnijim“ energetskim resursima koriste geotermalnu energiju. 

Korišćenje geotermalne energije i njenih produkata ima višestruke koristi koje se mogu podeliti u tri glavne grupe. Društveno-ekonomske koristi se ogledaju u tome da je energija domaći resurs, koji je jeftiniji od klasičnih vidova energije, a odlikuje se dugim vekom eksploatacije, ekonomičnošću i niskim troškovima eksploatacije. Ekološke koristi se ogledaju u tome da je energija koja se dobija čista i njenom eksploatacijom ne dolazi do pojave nusprodukata. Tehničko-tehnološke koristi karakteriše to da postoji visoka pouzdanost eksploatacije i korišćenja, da se energija lako skladišti i akumulira te da je moguće višenamensko, kaskadno korišćenje resursa, do skoro potpunog iskorišćenja.

U zavisnosti od temperature hidrogeotermalnog resursa, odnosno, tople vode, moguće se višenamensko korišćenje, počev od proizvodnje električne energije, korišćenja u industriji za mnoge procese, grejanja staklenika, uzgoja riba i akvakultura, balneološke i sportsko-rekreativne svrhe, grejanja novih ili postojećih naselja i proizvodnju sanitarne tople vode za domaćinstva. 

Kako naša banja ima vode temperature veće od 100^oC svi pobrojani načini korišćenja su mogući.

Nadam se da će se nešto od ovoga pokrenuti u skorijoj budućnosti.

InfoVranjske.rs: Da li je istina da građani Vranja koriste najkvalitetniju „česmovaču“ u Srbiji?

Milan Đelić: Republika Srbija raspolaže značajnim vodnim resursima, kako površinskim, tako i podzemnim. To ne znači automatski da su raspoloživi vodni resursi i dovoljni. Od toga su svega 8% domicilne vode (koje izviru u Srbiji) , a 92% tranzitne vode. Drugim rečima to znači da i kvalitet i kvantitet vodnih resursa Republike Srbije u mnogome zavise od tranzitnih voda. Iako su podzemne vode boljeg kvaliteta od površinskih, trend menjanja klime sa izuzeno sušnim letima izaziva zabrinutost kod stručnjaka u pogledu rezervi voda. Grad Vranje i njegova okolina imaju sreću da imaju skoro izgrađenu branu ,,Prvonek” što znači stabilno vodosnabdevanje nekoliko decenija unapred. Akumulaciju brane Prvonek prihranjuju ,,Banjska reka” i ,,Gradašnica”. Banjska reka je tipičan planinski vodotok koji drenira vode sa zapadnih padina planine ,,Besne Kobile”. Akumulacija je formirana približno na sredini rečnog toka sa zapreminom od oko 20 miliona m³. Svi koji smo pili vodu iz nekih drugih gradova smo došli do zaključka da je vranjska voda najpitkija. Verovatno je to razlog netaknute i nezagađene prirode sa kojih reke koje grade branu nastaju. 

InfoVranjske.rs: Istine i zablude, u vezi iskopavanja i proučavanja retkih ruda u Srbiji zarad nove tehnološke revolucije u svetu?

Milan Đelić: Rudarstvo je temelj svake industrije, kroz sve civilizacije.  Rudarstvo u našim krajevima je veoma staro. Njegovi počeci idu nekoliko hiljada godina unazad. 

Imao sam priliku da u periodu od 2018. do 2019. godine radim na projektu ,,Korenita“ u Loznici za geološku firmu ,,GEOPS-Bolkan Drilling Services” koja je bila podizvođač firme ,,Rio-Tinto” na geološkim istraživanjima. Za to vreme sam video veliku ozbiljnost u poštovanju okoline, građanstva, imanja, bezbednost radnika ove firme. Mnogo ljudi je imalo benefita od njihovog dolaska.

Sa druge strane, okretanje ka obnovljivim izvorima energije – voda, vazduh, geotermalna energija, vetar je budućnost kojem svako treba da teži.

Ali recimo, zemlja poput Nemačke, koja do najmanje 2038. godine ne planira prekid rada svojih termoelektrana koji su veliki zagađivači vazduha, dok ima nekih članica koje planiraju prestanak rada već u skorijoj budućnosti npr. Austrija, Švedska, Francuska do 2022. godine. Ove termoelektrane su i u Srbiji glavni zagađivači vazduha i prirode.

Ljubitelj sam prirode i uvek sam za zdravu okolinu, tako da sam podržao proteste misleći da će na taj način javnost biti uključenija u tok istraživanja i da će samim tim Rio Tinto voditi računa na okolinu na najvišem nivou i da neće imati pravo na greške koje su radili u prošlosti. Mislim da isključivost nije rešenje. Vreme će pokazati.