Angina pektoris je poznata kao najčešća bolest srca u Srbiji i takođe najčešći uzrok smrti kada su koronarne bolesti u pitanju.
Nju uzrokuje smanjeni protok krvi do srčanog mišića i glavni simptom po kojem je možemo prepoznati je iznenadni bol u grudima, koji se širi u levu ruku i rame i traje između pet i dvadeset minuta. Ovaj vrlo neprijatan osećaj bola, koji pacijenti opisuju kroz senzacije poput stezanja, pečenja i pritiskanja, može da izazove zabrinutost i paniku, pa je potrebno otići na kardiološki pregled ukoliko osetite ovakve simptome.
Osnovna dijagnostika angine pektoris se može obaviti na redovnom kardiološkom pregledu, dok je ponekad potrebno uraditi i dodatne analize i preglede, kako bi se započelo lečenje.
Postavljanje dijagnoze angine pektoris
Lekar bi, na početku, trebalo da sazna od pacijenta sve o potencijalnim faktorima rizika za dobijanje i razvitak koronarne bolesti, poput visokog arterijskog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, pušenja, povišenog holesterola, stresa, smanjenje fizičke aktivnosti, ali i neizostavnog naslednog faktora.
Uz razgovor o faktorima rizika, lekar će uraditi i EKG. Međutim, kod pacijenata sa stabilnom anginom pektoris, EKG neće pokazati nikakva odstupanja, što onda zahteva dodatnu dijagnostiku u vidu ERGO testa (test opterećenja) ili SEHO testa (test opterećenja sa ultrazvukom srca). Ukoliko su rezultati prvog testa pozitivni, sledeći korak je standardna selektivna koronarografija ili MSCT koronarografija. Ako se nakon ovoga pokaže da pacijent ima suženje krvnih sudova, potrebno je da ostane u bolnici radi daljeg lečenja.
Koje vrste angine pektoris postoje?
Angina pektoris ima stanja i svi imaju svoje specifičnosti prema kojima se prepoznaju, pa tako razlikujemo sledeće tipove:
- Hronična stabilna angina pektoris– bolovi u grudima kod osoba koje imaju ovu vrstu angine se javljaju onda kada je ona pod velikim stresom, izložena je velikom naporu ili nekom emotivnom događaju.
- Nestabilna angina pektoris – u ovom slučaju se bolovi ne javljaju samo kada je osoba pod naporom, već i dok miruje, pa bolovi mogu trajati i više od 20 minuta. Ova vrsta angine zahteva redovno lečenje, stalne kontrole kod kardiologa, a ponekad i hospitalizaciju.
- Princmetalova angina pektoris – poznata i kao vazospastična angina, nije toliko česta, ali kada je pacijent ima, onda se bol javlja u mirovanju, često i tokom sna, bolovi se jave naglo i ponavljaju se nekoliko dana u slično ili isto vreme.
- Bezbolna angina pektoris – bolovi ovde nisu oučljivi, dakle nema jasne manifestacije problema kod pacijenta, ali to ne znači da suženje krvnih sudova i dalje ne postoji i ne uzrokuje manji dotok krvi u srčani mišić.
Takođe, kada su žene u pitanju, simptomi mogu da se razlikuju od onih koje osećaju muškarci, pa tako se kod njih može javiti i mučnina, kratak dah, bol u stomaku i drugačiji bol u grudima, koji se opisuje kao ubodni.
Brinite o svom zdravlju i zakažite pregled u Puls kardiološkom centru
Pre nego što se pojavi ozbiljan zdravstveni problem poput angine pektoris, treba da obratimo pažnju na signale koje nam šalju naše srce i organizam i zakažemo kardiološki pregled, kojim će se ustanoviti da li je bol u grudima zbog srca ili ga uzrokuje nešto drugo. Prevencija ove ozbiljne koronarne bolesti je moguća ukoliko utičemo na glavne faktore rizika koji je izazivaju, pa je tako obavezno da pacijent prestane da puši, smanji telesnu težinu, redovno kontroliše nivo šećera u krvi, holesterol i krvni pritisak. Za ostale preporuke kako sprečiti anginu pektoris, zakažite pregled u Puls kardiološkom centru, u Bloku A na Novom Beogradu i njihov visokostručan kadar će vam dati savete o zdravim životnim navikama.
Portal InfoVranjske.rs ne odgovaraju za sadržaj u ovom tekstu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.