Demokratska stranka u Vranju: Od VRHA do DNA

Demokratska stranka u Vranju, poprilično umirovljena posle bojkota naprednjačkih izbora u junu 2020. godine, za svoju sadašnju poziciju ponajviše ima da „zahvali“ deci komunizma koji su je vodili deceniju i po i nikada nisu radikalno raskrstili s totalitarnom prošlošću ovog grada i čitavog juga Srbije.

Pad nekada dobro organizovane i vodeće stranke lokalnih demokratskih snaga u Vranju započeo je posle 2012. godine, kada su se njihovi koalicioni partneri od 2008. pa u naredne četiri godine, vranjski socijalisti, priklonili SNS, formiravši vladajuću koaliciju u gradskoj vlasti.

Nekoliko vodećih funkcionera DS, koji su u periodu od 2008. do 2012. godine obavljači važne funkcije u lokalnoj vlasti u Vranju, bez mogućnosti novog etabliranja u vladajućoj koaliciji SPS-SNS, odlazi iz stranke u SDS Borisa Tadića, a drugi se povlače iz politike, Goran Stefanović, poslanik i predsednik Gradskog odbora, najistaknutiji je među njima.

Izbori 2016. godine bili su na svoj način fatalni za vranjski DS koji osvaja nekoliko odborničkih mesta u Skupštini Grada u kojoj SNS ima većinu mandata i sa svojim koalicionim partnerima preuzima apsolutnu vlast u Vranju, istiskujući čak i večne socijaliste koji prelaze u opoziciju.

DS je po mišljenju dela lokalne javnosti, naročito opozicione, propustila priliku koja joj se ukazala 2008. godine, da sa trona lokalne vlasti ukloni socijaliste, kada su osvjili 16 odobrničkih mesta.

Međutim, tada „Deca komunizma“ u DS-u Vranja, međutim, sklapaju đavolji pakt sa SPS-om, uz nastavak ranijeg koketiranja sa Draganom Tomićem i „Simpom“, pa su zauvek udaljili od sebe tada većinski deo biračkog tela koji je očekivao dublje promene i zahvate u tkivu okoštale i birokratizovane strukture lokalne vlasti.

DS u Vranju, na sreću, nije potpuno utihnula na lokalnoj političkoj sceni, oglašavala se u aprilu 2021. kada su naprednjaci pretili nezavisnim medijima, označavajući tu matricu kao „manir 90-ih godina prošlog veka“, a marta 2019. povodom 16 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića, konstatuju „da je stanje i u Srbiji i u Vranju nikad teže“.

Vranjanci pamte i 2017. godinu kada odbornici DS-a napuštaju sednicu Skupštine Grada, označavajući bahatosr vladajuće većine kao „parodiju demokratije“, ali i istup demokrata u najoštrijoj formi povodom gašenja Vranjskih novina.

Sve to nije moglo, objektivno gledano, da amortizuje umirovljenost vranjskih demokrata i njihov pad u letargiju, uz drastično slabljenje stranačke infrastrukture i organizovanih stranačkih aktivnosti.

„Tražili ste, gledajte“, to bi bio nauk za vranjske demokrate od kojih se, više nego od drugih, očekivalo da će doneti sveže vetrove i ustalasati ustajalu poluvekovnu vranjsku političku i društvenu žabokrečinu.

S. Kostić