Danilo Klinčar: Gluma kao prirodni izbor

Za portal InfoVranjske.rs govorio je mladi glumac iz Vranja, Danilo Mihajlović Klinčar.
Mihajlović je do sada radio u pozorištu „Bora Stanković“, Prištinskom narodnom pozorištu, i u Dorćolskom narodnom pozorištu.

Publika je imala prilike da vidi Mihajlovića u domaćim serijama „Klan“, „Drim tim“, Filmu i u filmu „Enkvala“

Danilo Mihajlović, najmlađi Klinčar je treća generacija glumaca u svojoj porodici.

InfoVranjske: Kada će vranjska publika moći da te vidi u pozorištu Bora Stanković?

Danilo Mihajlović Klinčar: Kada Sunce bude u zenitu, a deca sklonjena u avlije da kvase žedna grla. Nemam neki odgovor, ali mislim da prvo neke zvezde moraju da se poklope. Trenutno se ne poklapaju. Biće prilike. Volim to pozorište, od malena sam tamo, spremalo me za fakultet na neki način, ali vreme prolazi, stvari se menjaju, izgubi se u procesu dosta toga.

IVR: Serije Klan i Drim tim, sa kojim izazovima si se na nosio na tim projektima?

DMK: Prvi i najveći izazov je slabo iskustvo glume pred kamerom. Prvo sam dobio ulogu u seriji Klan, tu se po prvi put susrećem sa nekom većom ulogom, koja zahteva mnogo vise koncentracije i pripreme. Upoznavanje kolega na probama koji već iza sebe imaju dosta ostvarenja, mnogo više nego ja, trema itd. Ali, ispostavilo se da za tim mojim strahovima nema potrebe, jer su to bili ljudi, ujedno sa rediteljem Slobodanom Skerlićem, s kojim bih radio ceo život, kada bi bilo moguće . Zaista, predivno iskustvo. I divan početak.

‌Zatim, dolazi Drim tim, jedno potpuno novo iskustvo, ali sa dosta ljudi moje generacije, odmah smo u startu imali dosta zajedničkog, neafirmisani ljudi, koji polako ali sigurno postavljaju svoje mesto. Dejan Zečević kao kapiten cele družine, i ćale Lazar Ristovski dobar su oslonac za takvu priču.

‌Nakon toga još nekoliko kratkih pojavljivanja u serijama ,,Urgentni centar“ i ,,Radio Mileva“, zatim snimanje filma ,,Abrakadabra“ sa prijateljima i divnim kolegama iz Dorćolskog narodnog pozorišta, koje je kasnije srušeno da bi se gradila i tu posadila neka plastična zgrada. Režirao je i pisao moj dragi prijatelj, kolega glumac, reditelj Filip Gajić.

IVR: Da li stvarno postoji podela glumaca na pozorišne i filmske?

DMK: Ne, naravno. Neke tehnike su različite, ali suštinski je sve isto. Ali postoje glumci koji su jednostavno izabrali da se bave jednim od ova dva. Nije to ništa pogrešno, neko ima preveliku tremu, nekome nešto više leži. Svakako proći kroz oba procesa je jako lepo, svaki na svoj način. Podele, nema.

IVR: Imao si prilike da sarađuješ sa Goranom Radovanovićem u filmu ,,Enklava” iz 2015 godine. Kako je tekla priprema za tu ulogu?

DMK: Nisam ja tad imao pojma šta mi se dešava. To je bilo leto pre upisivanja fakulteta i mislim da još nisam krenuo da se spremam za prijemni. U tom trenutku sam radio sinhronizacije u Skoplju sa kolegama iz vranjskog pozorišta. Išao sam na razgovor i upoznavanje sa rediteljem Goranom Radovanovićem, na kostimske probe, ali je to sve vreme delovalo kao san. Stvarno nisam znao gde idem, šta radim, gde sam ja, jedan opšti haos u glavi. I trema naravno. Ali, reditelj je jako iskusan i zna da pročita te signale, bio je jako smiren i strpljiv, tačan i precizan u svojim indikacijama, tako da je meni bilo dovoljno samo slušati ga, ostalo je sve lako. Kad sam završio svoju ulogu Bekima u filmu, Goran mi je rekao da je jako zadovoljan likom koji sam napravio, poželeo mi je sreću na prijemnom i to je bio jedan divan vetar u leđa za sve što dolazi posle.

IVR: Radio si sinhronizacije crtanih filmova, da li je za taj vid glumačkog angažmana potreban poseban dar?

DMK: Slično je nešto kao i sa pozorištem i filmskom glumom, tehnika je drugačija. Pred kamerom ili na sceni imate celo svoje telo kao pomoć u nalaženju postupaka i radnji, ali kod sinhronizacija imaš samo svoj glas. Mlataram ja rukama i plešem u studiju ali to mogu samo ja da vidim. Ovde ljudi imaju samo tvoj glas. Uzbudljivo je svakako, ali je i tu potrebno veliko iskustvo, nimalo nije lako baviti se sinhronizacijom. Zahteva dosta vežbe i pažnje. A ja koji pušim i pijem nisam nešto previše pažljiv.

IVR: Novi projekti i planovi u pozorištu i na filmu?

DMK: Hibernacija. stigao sneg, vreme je da se bude kod kuće malo. Ali, samo na kratko. Snimao sam drugu sezonu serije Klan, skoro smo je završili. Jedva čekam da vidim naredne epizode, jer su snimajući dani i lokacije bili prezanimljivi. Scenario je odlično napisan, dobili smo svi više prostora, potpuno neke nove situacije, mislim da će se svima dopasti. Ja jedva čekam. Pripremam se za novu sezonu Drim tima, tako da je lepo za sada.

M. Stanković

Biografija:
Danilo Mihajlović, rođen je 22. novembra, 1994. godine u Vranju, u poznatoj gradskoj porodici Klinčari. Završio je OŠ Radoje Domanović u Vranju, 2009. godine, nakon čega je upisao Gimnaziju Bora Stanković Vranje. Fakultet umetnosti Zvečan, upisao je 2013. godine u klasi redovnog profesora Dejana Cimilovića.ž

BONUS VIDEO – Danilo Mihajlović snimio je pesmu sa Škabom iz Beogradskog sindikata