Potpisali ste ugovor, rukovali se i ispoštovali svoj deo dogovora – bilo da je reč o uplati avansa, ustupanju prostora ili isporuci materijala. Međutim, druga strana kasni, ignoriše vaše pozive ili isporučuje uslugu koja ni približno ne odgovara onome što je dogovoreno. Prva reakcija u ovakvim situacijama je obično frustracija pomešana sa željom da se saradnja momentalno prekine i potraži novi partner.
Ipak, pravna realnost je često komplikovanija od našeg osećaja za pravdu. U razgovoru sa advokatom Lazarom Borozanom, saznali smo da „hitan“ raskid ugovora, bez prethodnih upozorenja, nije uvek dozvoljen zakonom. Štaviše, ishitrena reakcija vođena emocijama može vas dovesti u situaciju da od oštećene strane postanete dužnik. Upravo zato je ključno razumeti kada zaista imate pravo na trenutni raskid, a kada morate slediti zakonsku proceduru.
Zašto zakon „koči“ momentalni raskid?
Osnovno načelo ugovornog prava je Pacta sunt servanda – ugovori se moraju poštovati. Zakonodavac polazi od pretpostavke da je cilj svakog ugovora da se on održi, a ne da se raskine pri prvoj prepreci. Advokat Borozan objašnjava da zakon štiti stabilnost pravnog prometa, zbog čega, u većini slučajeva, ne možete raskinuti ugovor samo zato što druga strana kasni nekoliko dana, osim ako to kašnjenje ne obesmišljava čitav posao.
U praksi to znači da ste, kao poverilac obaveze, najčešće dužni da nesavesnoj strani pružite „drugu šansu„. Zakon to definiše kao „naknadni primereni rok“ za ispunjenje obaveze. Tek ukoliko dužnik ni u tom dodatnom roku ne ispoštuje dogovor, stiču se uslovi za raskid ugovora. Ovo je svojevrsna pravna kočnica koja sprečava da se ugovori raskidaju zbog manjih, otklonjivih nepravilnosti. To znači da morate poslati formalno upozorenje u kojem određujete dodatni, primeren rok u kojem druga strana mora izvršiti svoju obavezu. Tek nakon što taj naknadni rok istekne bez rezultata, stičete pravo na raskid.
Za mnoge ljude ovo pravilo deluje kontraintuitivno. Zašto biste morali da gubite dodatno vreme na nekoga ko vas je već jednom izneverio? Odgovor leži u ravnoteži interesa. Zakon mora uzeti u obzir mogućnost da kašnjenje nije bilo rezultat zlonamernosti već nepredviđenih okolnosti, kao i da bi trenutni raskid mogao naneti nesrazmerno veću štetu dužniku nego što je šteta koju je on prvobitno prouzrokovao poveriocu svojim kašnjenjem. Ipak, ovaj princip nije apsolutni, i zakon prepoznaje situacije u kojima bi insistiranje na naknadnom roku bilo besmisleno i nepravedno.
Kada ne morate da čekate? (Izuzeci za hitan raskid)
Srećom, postoje situacije kada je ponašanje druge strane takvo da bi čekanje bilo besmisleno ili štetno. Advokat Borozan navodi da zakon prepoznaje specifične okolnosti u kojima imate pravo na raskid ugovora bez ostavljanja naknadnog roka, što praktično znači „hitan“ raskid.
Ovo su najčešći slučajevi kada ugovor možete raskinuti odmah:
- Kada je rok fiksni i bitan element ugovora: Ako je ugovoreno da se obaveza mora ispuniti tačno određenog dana, a to se ne desi, ugovor se raskida po samom zakonu.
- Kada druga strana jasno odbije saradnju ili je iz njenog ponašanja jasno da obavezu neće ispuniti ni u naknadnom roku: Ukoliko dužnik izričito izjavi (pismeno ili usmeno) da neće ispuniti svoju obavezu, besmisleno je davati mu dodatni rok. Nema smisla slati formalno upozorenje sa dodatnim rokom nekome ko vam je rekao „neću i ne mogu to da uradim“.
- Kada je ispunjenje postalo beskorisno: Ako zbog zakašnjenja druge strane ispunjenje obaveze više nema smisla za vas kao poverioca (npr. turistička agencija nije obezbedila vizu do dana polaska na put ili je svadbena torta isporučena nakon svadbe), imate pravo na hitan raskid.
Kako pravilno pokrenuti proceduru i zaštititi se?
Čak i kada su uslovi za hitan raskid očigledni, procedura mora biti formalna i dokumentovana. Advokat Borozan savetuje da se nikada ne oslanjate isključivo na telefonske razgovore ili usmene dogovore, iako zakon načelno dozvoljava neformalne raskide ugovora. Da biste sutra mogli da naplatite štetu ili povratite svoj novac, savetuje se da pisani trag postoji. Kada i ako odlučite da tužite drugu stranu za naknadu štete, morate biti u stanju da sudiji pokažete da ste postupali savesno, pravovremeno i u skladu sa zakonom.
Bilo da je reč o fiksnom roku koji je protekao ili situaciji gde druga strana odbija saradnju, zakon definiše jasne korake za raskid ugovora zbog neispunjenja obaveza, a preskakanje ovih koraka može dovesti do toga da sud vas oglasi odgovornim za štetu, a ne drugu stranu. Paradoksalno, možete biti u pravu suštinski, ali izgubiti spor procedualno. Zato je preporučljivo da izjavu o raskidu uvek pošaljete pismenim putem, preporučenom poštom ili mejlom (ako je tako ugovoreno), jasno navodeći razloge raskida.
Pre raskida ugovora preporučuje se konsultacija sa advokatom, koji može da proveri odredbe ugovora i proceni da li postoje uslovi za momentalni raskid ili je potrebno ostaviti dodatni rok. On vam može pomoći i u sastavljanju odgovarajućeg obaveštenja drugoj strani. Greška u ovoj fazi može vas kasnije koštati znatno više nego kratko pravno savetovanje. “Prisustvovao sam brojnim slučajevima u kojima je klijent bio u pravu, ali je izgubio spor jer nije ispoštovao propisanu proceduru ili je pogrešno procenio da ima osnova za hitan raskid“, ističe advokat Borozan.
Rizici „uzimanja pravde u svoje ruke“
Najveća opasnost leži u samoinicijativnom prestanku ispunjavanja sopstvenih obaveza bez formalnog raskida. Na primer, ako prestanete da plaćate zakupninu jer stanodavac nije popravio prozor, a niste prethodno formalno raskinuli ugovor ili tražili umanjenje cene, možete se naći u situaciji da vi budete tuženi za dugovanje, pa čak i iseljeni iz stana. Sud ceni formalno-pravne korake, a ne samo moralnu ispravnost.
Dok čekate rasplet situacije, savet advokata je da dokumentujete apsolutno sve. Sačuvajte prepiske, napravite fotografije (ako je reč o loše izvedenim radovima) i vodite evidenciju poziva. Takođe, možete se pozvati na pravilo „prigovora neispunjenog ugovora“, koje vam omogućava da zakonito zadržite svoje ispunjenje (npr. plaćanje poslednje rate) sve dok druga strana ne ispuni svoj deo, ali samo ako je to urađeno na pravno ispravan način.
Možete razmotriti i mogućnost mirnog rešavanja spora kroz pregovore. Dešava se da druga strana ima realan problem koji se može prevazići kompromisom – delimičnim umanjenjem cene, produženjem roka uz penale ili nekim drugim aranžmanom prihvatljivim za obe strane. Sporazumni raskid ili izmena ugovora, postignuti kroz otvorene i konstruktivne pregovore, gotovo su uvek brži, jeftiniji i manje stresni od sudskog postupka. Naravno, svaki novi dogovor mora biti jasno napisan i potpisan od obe strane.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.