Vranjanac podeljen na samoga sebe

Pre nekoliko godina čitao sam knjigu Dušana Kovačevića „20 srpsih podela Srba na Srbe“. Kovačević je pokušao da kolektivnu manu srpskog naroda opiše kroz 20 najznačajnijih podela u našem društvu. To s jedne strane zabrinjava a s druge zasmejava. Kovačević je Srbe podelio na nebeske i ovozemaljske, proistočne i prozapadne, patriote i izdajnike, monarhiste i republikance, oslobodioce i oslobođene. Svaki čitalac je mogao da se prepozna i prizna da je zaista deo skoro svih 20 podela.

Međutim, ima jedna podela koju Kovačević nije mogao da sagleda jer, dakako, nije imao dodirnih tačaka sa Vranjem. Pokušao sam da nekome objasnim tu podelu onom čuvenom na Vojvođane i dođoše, al’ ne ide… nije to baš isto. Podela na Stare Vranjance i one ostale je mnogo dublja.

Ako se uzme matematički kriterijum, koliki je broj generacija potreban na tom vranjskom tlu, da bi neko mogao da bude ili Stari ili ovaj drugi Vranjanac? Mišljenja su podeljena. Najpouzdanije je uzeti kriterijum nadimaka, a ako nemaš nadimak, logično je da se zapitaš gde ideš na zadušnice.

Koji su sad društveni odnosi između ove dve grupacije? Zna se, bre, šta su Stari Vranjanci koji su gradili ovaj grad. Teško su oni pustali u svoje okrilje nekog došljaka. Danas, pak, došljaci su toliko jaki da imaju sopstvena jezgra u koja retko ko sa strane može da priviri. Jedino ako je došljak zet. Uspeh se naravno nikad ne prašta.

Tako da, ako si neuspešna i neostvarena osoba, lako ćeš za nekog uspešnog reći da je takav i takav, i odatle i odatle, ako ne možeš već da mu nađeš bilo koju drugu manu: „Ovaj li, bre, šop će nešto na mene da mi priča, znam ga ja još kad se u korito banjaja. Ja sam, bre, vodoinstalater sa pedige, iz staru vranjsku familiju.“ Lepo je, naravno, dičiti se svojim poreklom, ali nije lepo stavljati ga iznad sebe i onog što ste vi. Ovo važi za obe grupacije.

Za kraj, možda je dobro pomenuti da neko može savršeno dobro da se ne skida sa televizije, samo zato što je Stari Vranjanac. On na televiziji priča istu priču koju pričaju „šopske i poljaničke babe“, što je dokaz da nema razlike: „Tuj je bila jedna voda, pa jedna sliva, pa mi smo se tuj ko deca igrali klis i prali gaće.“

PS: Posao elite je da se kritički osveće na društvene tokove, čak u i lokalnoj zajedici u kojoj je svako član neke partije. Time ne čudi to što potkačim sve – „ekonomiste iz Novog Sada“, „prodavce kozmetičkih proizvoda“, „kulturne radnike“ i razne opravene „menadžere“. One koje ne potkačim, a čiji rad cenim, redovno čujem SMSom ili po kojom mail ili Fejsbuk porukom.