TRI KUTLAČE

Znate onu priču, kad tokom ratnih godina u Jugoslaviji, nastavnik primeti da mu deca na časove dolaze gladna. Pita ih šta jedu a većina odgovara čorbu. Posle nekoliko dana jedam mališan se okuraži i odgovori da je jeo šniclu. Na pitanje nastavnika koliko je šnicli pojeo, mališan bez dvoumljenja odgovara „tri kutlače“.
Deceniju i po kasnije svako peto dete na jugu Srbije ne pojede ni „ tri kutlače“ dnevno, a svako treće nema da kupi užinu. U jednoj gradskoj školi, odličan učenik drugog razreda počeo je da se trese na času od izgladnelosti. Spasila ga je nastavnica dajući mu novac za užinu, a nadalje su njegovo spašavanje preuzeli učitelj i nekoliko čoveka dobre volje, koji mu dnevno obezbede bar jedan snedvič. Mališan je sa čuđenjem gledao u hleb sa mesom i ozarenog lica rekao kako zna da je to meso jer je prošlog meseca isto takvo jeo kod robine u u susednom mestu. Dečak je radosno objašnjavo i da zna šta je pirinač jer je i to jeo kod neke familije a ostali su ćutali, počev od komšija, socijalnog, političara, nevladinog sektora, novokomponovanih bogataša do države. Najlakše je da se ćuti, jer onda nisi sučesnik?
Gladna su nam deca i u bogatim selima. U Šarlincu kod Leskovca gde većina domaćina ne zna šta ima , petoro dece porodice Jović jede samo krompir koji su njihovi bolesni roditelji sakupili na napuštenim njivama. Otac bolestan od posledica rata, majka bolesna i ne može na operaciju jer nema ni za lekove a ni šta da obuče kad krene kod lekara. Krompir pečen u „smederevcu“ svakog dana, a niko da pomogne. Socijalno im nije dalo pomoć jer imaju nešto obradive zemlje. Niko ne pita da li bolesni roditelji ili deca od tri do 13 godina mogu da obradjuju zemlju. Ponovo svi ćute, a deca, naše najveće bogatsvo, su gladna.
Većina je ćutala i dok se bogatila na tudjoj nesreći. Od miliona koje prebogati biznismeni čuvaju u slamaricama i stranim bankama, u „humanitarne“ svrhe izdvajaju samo za političke partije, neke državne funkcionere, švalerke i pevaljke. Doduše znam jednog koji je human prema trubačima, nikada im ne daje manju novčanicu od 100 evra, valjda zato što ima ruralno poreklo pa je osteljiv prema ljudima koji nisu iz grada.
Nemojte da se sekirate zbog gladne dece, pa valjda će nekako i sama da se snadju , klinci su bar spretni. Ako se i ne snadju, nije problem, deca ne jedu mnogo, samo „tri kutlače“ .