Topalovići

Prezime iz kultnog filma Slobodana Šijana po drami Dušana Kovačevića mi služi samo kao šlagvort za glavnog lika u tekstu. Iako prezime asocira na najunosniju privrednu delatnost na srpskim prostorima, a i neslućene političke mogućnosti, čak do predsedničkih, ipak se uz gomilu genijalnih likova iz filma izdvaja jedan koji se ne pojavljuje. Ime mu je Pantelija. Kakve to veze ima sa Banjom, pitate se vi. U predizbornim danima, kada se otvaraju i prodaju mnoge firme, glavni kočničar za prodaju banjskih Rasadnika je izvesni Pantelija, kome ne znam prezime. On je u Agenciji za privatizaciju ključni lik da se neka firma iz njihove nadležnosti, naročito sa čistom dokumentacijom, posle svih provera, kako katastarskih, tako i ostalih, ekonomskih parametara, pregleda, potpiše i da oglas za prodaju. Napominjem da to nije objekat tipa Železare, već firma procenjena na par stotina hiljada evra. U našoj Banji je 14.januara ove godine, posle desetina začkoljica, kompletirana dokumentacija i procena vrednosti, javilo se desetak raznih, potencijalnih investitora, ali, avaj, Pantelija „nije imao vremena“ da pogleda dokumentaciju, što mu je, uzgred, u opisu radnog mesta. Takođe, nije imao vremena, da u Službenom Glasniku da oglas za prodaju da bi potencijalni investitori mogli da licitiraju. Pošto je zapošljavanje stotinak ljudi u mestu kao što je Banja, pa i šire, velika stvar, logična su samo dva zaključka, a za njih ne treba da budete Šerlok Holms: 1) Čovek ne zna svoj posao, što lično isključujem. 2) Ima nameru da posle predstojećih izbora nekog drugog, njemu pretpostavljenog maketara, predstavi kao spasioca i generatora razvoja. Mesiju, ako tako više volite. 
Gospodine Pantelija, nemojte zajebavati neobavešten i naivan narod, a vašem kumu, sve čestitke na izboru imena. Moram i da napomenem da su o ovom problemu obavešteni najviši organi vladajućih stranaka na republičkom nivou, što je samo po sebi dokaz da nije u pitanju neažurnost pojedinca, već je stvar u demagoškoj predizbornoj koheziji koja ide na štetu svih građana našeg mesta. 
Ranije sam često pisao o manifestaciji Dani karanfila po kojima smo bili poznati. Nekada kritikovao koncepciju, a nekada učestvovao. Zabeležio i ideju direktora Turističke organizacije sa najkraćim mandatom u istoriji, da se manifestacija zove „Dani Koštane“, pa se zbog aktuelne situacije smatram pozvanim da i ja dam predlog za novi naziv. Pozivam se na svoju kompetentnost, jer su za tridesetak godina mog slikarskog rada u Banji na zidovima počele da stoje i slike umesto ranije omiljenih kalendara. Moj predlog je da se zbog aktuelnog političkog trenutka manifestacija zove Dani Fikusa. Nismo počeli da ih sadimo i proizvodimo na veliko, ali su moderni u političkom životu. Od skora, sve vladajuće stranke na lokalnom nivou postavljaju svoje kadrove kako u upravne odbore, tako i na rukovodeća mesta, koji bez saglasnosti političkih kapoa ne smeju da donesu ni jednu odluku, ograničeno im je pravo kretanja, druže se isključivo po političkoj podobnosti, a slično se odnose i prema klijentima ili državnim funkcionerima iz drugih političkih stranaka. Ako se redovno zalivaju-original fikus. Moram da ih podsetim da je Aristotel, učitelj Aleksandra Makedonskog, videvši da je njegov učenik stasao u velikog osvajača, kao poslednji savet na njegovom štitu napisao sledeće: „I to će proći“.