Ja sam si Vranjanac
tepam po vranjanski
što te briga kude sam bija
od tebe se ne plašim
dan’s sam bija po grad se šeta
pričam si ga «č» kad ččkam ja
sabajle u avliju sam se
napija ko stoka
iskoči u grad da me vidiv
da sam ćorav
zbraja sam si pare će
iskočim večeras
ako zagladnim će se
natepam u «Klas»
prilaziv mi devojke
ja gi ignorišem
kupija sam parfem
sd ko car mirišem
gledaja sam tepanje
napali se žešće
će moram akcioni filmovi
da gi gledam češće
pitujev me svi
kude sam iskačaja
ne me ni pituj
bija sam s drugara
a otoč se iznapimo
pa se dramo ko volovi
ja sam si Vranjanac
«što me gledaš, mori»?
Ja sam mlad momak, da kažem talentovan, višestruko, uz to nisam lažno skroman i u tome je moja specifičnost. Ovaj grad me toliko guši, toliko me ubija u pojam, toliko mi ne da da živim kao normalan čovek da mi dođe da odem odavde zauvek. Zašto, pitate se? Pa, iz vrlo sličnih razloga iz kojih je grad u poslednjih deset godina, od «promena» na ovamo napustilo nekoliko hiljada mojih vršnjaka. Nisu svi otišli da studiraju, već su mnogi od njih otišli da rade i da se snalaze za život, jer ovde posao nećeš naći ako nisi «vojnik» neke stranke ili ako nemaš nekoga iza sebe. Skapirao sam, j…š znanje i sposobnosti! Ovde, kada odem u neku javnu ustanovu čekam pola sata na šalteru jer radi neka koja pola sata kuca na računaru jednu prosto proširenu rečenicu pa, mi dođe da poludim. Ili kada odem u Zdravstveni centar, a medicinske sestre se ponašaju kao da im je malo što primaju 35. 000 mesečno u gradu u kome je većina na minimalcu od nekih 20.000. Ma daj! A one služe za prenos poklona od pacijenata do doktora i isključivo za svađanje sa onima koji su došli praznih ruku! Da pređem na «mlade». Ovde se oni dele na dve vrste: na one koji žive na mamin i tatin račun i na one koji očima ne mogu da gledaju ovu prvu vrstu. U suštini neće svakome mama i tata ostaviti sto dinara ujutru za trač partiju u Brankovoj i 50 evra uveče za bahanalije po kafićima i kafanama. Gde je tu poenta dragi moji? Izgleda da je u tome da igraš kako život svira. A život svira samo turbo folk, dok je glavni moto lokalnih političara – neki će da uživaju, a neki će da pate! Dok ja lagano pakujem svoje kofere vi pročitajte jednu moju pesmu koja se bavi svakodnevnim životom tipičnog «mladog» Vranjanca.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.