Kada se pre nekoliko godina pojavila dilema o tome koliko je bitna odgovornost u vođenju državnih poslova bilo je jasno da je to jedna jalova priča koja je pokrenuta tek da bi se o tome pričalo bez namere da to dobije nekakav bitan zaključak. Postalo je potpuno jasno da su priče o tome da nosioci javnih funkcija imaju veću odgovornost od ostalih građana samo prazne frazetine bez ikakve konkretizacije.
Kao i devedesetih naši političari koji su zauzeli funkcije posle promena pokazali su sve svoje sujetne oblike ponašanja i ubrzo je nestala i priča o tome kako su oni saveznici sa slonodnim delovima društva, dakle, medijima, prevosuđem itd. Vlast je vlast.
Počelo je relativizovanje svakog oblika odgovornosti i kada bi to pomenuli sve je odbacivano uz teze da ima i gorih stvari, da nisu rešena ni pitanja pljački i zloupotreba iz devedesetih i tako se gotovo desetak godina govorilo o Miloševićevoj vladavini, a u međuvremenu je bilo pregršt afera i medijskih bombi bez rešenja.
Koliko je samo bilo primitivne polemike o tome da se treba preuzeti odgovornost za vlast. Pa to je neverovatno.Naši političari su uživali privilegije, ali su istovremeno odgovornost transverisali na sve građane. Nikako sami da je preuzmu. Te priče o preuzimanju odgovornosti predstavljaju neviđenu neodgovornost.
Kada pomenete neviđenu korupciju i kriminal i pljačku koja nas zapljuskuje dvadesetak godina, ali u poslednje vreme dobija na intenzitetu pošto smo u percepciji sveta počeli da dobijamo veći značaj kao visokokoruptivno društvo, tada vas zapljusne talas RELATIVIZACIJE.
Ma to nije toliko važno, nije to najveći problem, ma to nema veze ima i gorih stvari.
Pojavljuje se i veliki deo teza koje tek nemaju neko objašnjenje, ali glase
KO ZNA ŠTA BI JA URADIO DA SAM NA NJEGOVOM MESTU I DA MI SE UKAŽE PRILIKA?
MA NEKA KRADU, ALI NEKA NEŠTO URADE?
BOLJE DA OSTANU NA VLASTI OVI KOJI SU SE VEĆ NAKRALI, JER ĆE DRUGI TEK KRENUTI DA SE BOGATE?
Koliko su ovo neverovatne tvrdnje i ideje možemo samo zamisliti, jer kada sam to predstavio jednom evropskom političaru on me gledao u čudu. Rekao sam mu da je u Srbiji veći problem rezumevanja civilizacijskih razina borbe protiv lopova i kriminalaca, nego problem Kosova i Metohije koji postoji otkad postojimo kao narod.
Bojim se samo da to ne postane jedan bedem za odbranu korupcije i kriminala. Ko god pomene korupciju i kriminal postaće izdajnik jer je to neodgovorno pominjati u vreme odbrane Kosova. Kakvo licemerje. Ali to je tako bilo i devedesetih u vreme ratnih profitera i sankcija Srbiji, gde se znalo da sve uvoze službe bezbednosti i njima bliski saradnici, deca onih sa vlasti i ostala rulja koja je opljačkala narod do koske.
Sada nam je gore jer smo proteklih decenija potrošili zalihe i nerve, a gotovo ništa od razorenog nije obnovljeno, a od novog je pokrenuto gubljenje radnih mesta i sedenje po nekakvim biroima koji nisu zaposlili dva čoveka od kada postoje. Može se evidencija voditi i besplatno preko opština i ti bioroi za zapošljavanje nam verovatno nisu ni najmanje potrebni. Kada nikoga ne zapošljavaju bilo bi pravedno da i oni ostanu bez posla, he he h ehehe.
Kada je reč o odgovornosti ona u Srbiji može biti nametnuta isključivo silom i nikako drugačije. To je najveći poraz. Zar je moguće da samo Đelić oseti potrebu da bude odgovoran i da podnese ostavku?
Koliko je bilo promašaja i samo on da bude odgovoran?
Za kraj mali vic:
Pitanje za milion. Koja ptica nema gnezdo – lastavica, roda ili kukavica.
Može li pomoć prijatelja. Može . Koja nema gnezdo . Pa kukavica. Kukavica.
Odgovor je tačan. Posle u kafani učesnik kviza pita prijatelja kako si znao da kukavica nema gnezdo, a ovaj reče – kako da ima gnezdo kada je u satu.
Kako da ima odgovornosti kada ima i gorih stvari. Živela relativizacijia.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.