Uvek smo u traženju sreće rastrzani između termina lokalno i globalno, te nas iznenadi istina koju nam demonstrira ličnost od koje to ne očekujemo. Naleteo je pre neki dan uspešan Banjčanin iz dijaspore (logično) i posle nekoliko tura „na suvo“ prosvetli nas domoroce. Reče istinu:
„Inteligenz seuft, dumheit frist“
Mi, nemački needukovani, zanemesmo, pognusmo „mudre“ glave, dok ne naiđe stari mlekar iz okolnog sela, bivši ratni zarobljenik i prevede nama neumnima otprilike: „intelektualnost pije, glupost jede“.
To se dopalo onom K. jer se nije našao u obe opcije.
Dopalo se i onom M.S. jer je hteo da autorizuje tuđu misao. Nismo uspeli da dođemo do komentara „najpametnijih“ osoba u našem mestu koji ovu izreku godinama implementiraju u realnom životu.
Doduše, postoji i latentna zavist neobaveštenih, prema moći „sindikalnog Borata iz Čanja“, i učešća poznatih sportista iz Banje na radničko-sportskim igrama, u disciplinama trenutno nepoznatim autoru teksta. Za sportske uspehe vidno preplanulim ličnostima banjskog sportskog establišmenta, EPS im je za nagradu uključio struju a kredit će verovatno otplatiti „zaostalim“ menicama koje će stići na naplatu posle izbora.
Promeniću temu zbog mlađih generacija jer mi je poznati lik zamerio na lokalizmu dok neke pametne i mlade ljude sa tugom ispraćamo u Bolji Svet gde ima mesta samo za odabrane.
Pričao je o sebi. Reče: „Ja sam pripejd đak“. Išao sam u gimnaziju pet godina. Moji roditelji su videli i prepoznali kapacitet. Otišao sam u Beograd i studirao devet godina. Nisam završio ništa ali sa ponosom kažem: „Ja sam postpejd intelektualac“.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.