Poplašnica

Suvomrazica bi nam baš smetala da nije svinjokolja i komenjaka. Ovako, mezimo, degustiramo vino i pričamo o sportu, modi pa čak i o politici. Dosadni su više i Barsa, i Real, pukneš i na kladionici a i kad vidiš kolko su plaćeni. Najbolji i najčistiji je ovaj naš amaterski, zonski fudbal, makar da i tu nekad možeš da se iznerviraš. Skoro beše derbi. Naš FK Poplašnica, protiv ljutog rivala iz Donje Zapizdine. Ma sigurni smo bili u pobedu, čak je i sudija znao. Ali, do trenera li je, do tremu li je, sto centaršuta onaj mali nikako da zabije gol. Lično je predsednik kluba na poluvreme objašnjavao i na igrača, a na kraj utakmice i na sudiju kako se zabada glavom. Al’ džabe izgleda da je do trenera. Predloži neko da je najbolje da sad zimi osnujemo hokejaški klub. Ulice podmrzle, za kondicioni trening merak a onaj bazen što „dogovorimo“ sa Italijani samo za međunarodne utakmice.

To nikako, pobuni se onaj trgovac G. iz Korbevca. Prvo skup je sport. Svi moraju da nose oni šlemovi i one motke. Pa u hokej, rukovodstvo ne sme reč da kaže na igrača a ne da ga uči glavomet. Za motke i da ne pričam.

Bolje da idemo na modu. Onaj naš K. i uz „sportski“ doping mora da se priobuče za „parlament kod šuraka“. Krene on službeno do Leskovca, pa reši da kupi jaknu kod Kineza. Uđe on, begeniše jaknu kod ali mala. Kinezi se rastrče da nađu broj, ali zadnji put su tu veličinu prodali, ili poklonili na onog Jao Minga iz Dalasa ili Portlanda. Raspakuju oni dvadesetak jakni i nađu jednu 4HL. Džaba, naš drugar je taj broj nosio u petom razredu osnovne škole. On se kao džentlmen izvini što je palo maltretiranje oko broja, ali i iznenadi, što su svi trgovci oduševljeni. Dobije i odgovor, da nije bitno što nije došlo do sklapanja posla, jer će od najlona za zadnje dve jakne, oba trgovca da zaštite od zime, jedan „tojotu“, a drugi „fiću“, jer retko voze kada padne sneg.

I na kraju o politici nismo skoro pričali.