Pokrivalica

Nedavno sam gostovao na jednoj lokalnoj televiziji. Prime time večernji termin, šestoro gostiju u studiju, tema aktuelna – medijska situacija. Voditelj,  malo neuobičajeno, na samom početku, poče predstavljanje baš od direktora te televizije ali, pokazaće se, ni po jada. Emisija počinje „prilogom“ sa poslednje sednice gradske skupštine, posvećene upravo temi emisije. To što je nesrećni voditelj nazvao „prilogom“ zapravo je bio izveštaj koji je trajao, gled’o na sat, slovima i brojkom 35 (tridesetpet) minuta. Odžedžasmo mi sve to nekako a onda, nakon što su dvojica predstavnika opozicije (vlast, ako ne računamo direktora televizije, je bila odsutna) progovorili po nekoliko rečenica, reč dobi gorepomenuti direktor. Njegova vakela je trajala brojkom i slovima oko 14 (četrnaest) minuta, opet gled’o na sat, a da voditelj nije ni pomislio da prekine pretpostavljenog. Najmanje je važno što je moja malenkost prvi put dobila reč posle otprilike dva sata jer usledila su „uključenja gledalaca“. Prvog smo odmah svi provalili da je nasnimljen, a drugi, zamislite direktorov istomišljenik, javio se iz Niša. Gled’o čovek emisiju preko sajta, uz pomoc live stream-a! Povremeni i sporadični razgovor u studiju je garniran, mislim, izveštajima o svim posetama ambasadora i diplomatskih predstavnika koji su ovu tv stanicu pohodili od od osnivanja pa do danas. I da ne dužim, emisija je umesto, kako je najavljeno, od 20.00 do 22.00, trajala do 23.40h! Ova tv stanica, inače, pledira da bude regionalni javni servis i protivi se žestoko privatizaciji medija i izlasku države iz medija. Svako ko je imao vremena, strpljenja i živaca da gleda ovu emisiju, imao je priliku da se uveri koliko bi prihvatanje ideje regionalnih javnih tv servisa bilo pogubno po medijsku scenu Srbije.